Evropski fondovi – tako blizu, a tako daleko

Preneto iz brobe, 20.09.2009. autor: Bo┼íko Kujund┼żi─ç

U potrazi za stranim investitorom koji ─çe u jeku svetske finansijske krize ulo┼żiti u ekonomiju Srbije, doma─çi zvani─Źnici zasad mogu da ra─Źunaju sigurno samo na fondove Evropske unije. Zbog komplikovane procedure sredstava iz Instrumenta za pretpristupnu pomo─ç Evropske unije (IPA), tek ove godine sti─çi ─çe prvi evri iz sume od oko milijardu evra namenjenih projektima u Srbiji u periodu 2007-2013. godine. Budu─çi da ukupna vrednost ovog fonda do 2013. godine iznosi 11,5 milijardi evra ┼íto je oko 0,6 odsto bud┼żeta Evropske unije, male su ┼íanse da ─çe evropska dvadesetsedmorka odlu─Źiti da pokrenu komplikovanu proceduru izmene bud┼żeta zarad u┼ítede ba┼í na ovom fondu.

Zahvaljuju─çi sporom napretku u evropskim integracijama i ne postizanju ni statusa kandidata, pomo─ç Srbiji iz evropske kase nekoliko puta je manja od pomo─çi koja za svoje projekte dobija Hrvatska, Bugarska ili Ma─Ĺarska, jer su joj dostupna samo dva od pet programa IPA fondova. Prvi se odnosi na izgradnju institucija, razvoj lokalne samouprave, reformu pravosu─Ĺa i policije, izgradnju civilnog dru┼ítva, pomo─ç dru┼ítveno-ekonomskih reformi, reformi infrastrukture zdravstvenog sektora i obrazovanja, dok se drugi program odnosi na razvijanje saradnje u pograni─Źnim oblastima.

Koliko je novac iz pretpristupnih fondova EU va┼żan za dr┼żavu koja namerava da izvede reforme i eventualno se priklju─Źi EU svedo─Źi podatak o tome da su se strana ulaganja u deset novih ─Źlanica iz 2004. godine (─îe┼íka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Malta, Ma─Ĺarska, Poljska, Slova─Źka, Slovenija) pove─çala sa 24,5 milijardi evra 2000. godine na 39,3 milijardi evra 2007, ┼íto je pove─çanje od oko 60 odsto.

Osim toga, EU pru┼ża obimnu finansijsku podr┼íku i novim ─Źlanicama Unije tako da Bugarska, koja je sli─Źna Srbiji po broju stanovnika i povr┼íini, dobija pet puta vi┼íe novca. Od 2007. do 2013. godine za podr┼íku najmanje razvijenim ─Źlanicama EU odvojeno je 282,8 milijardi evra, tako da je Poljskoj namenjeno 22,1 milijarda evra, Slova─Źkoj 11,3 milijarde evra, a Sloveniji 4,1 milijarda evra.

Budu─çi da Srbije nije blizu punopravnom ─Źlanstvu EU, tek sticanjem statusa kandidata mo┼że da se nada ve─çim sredstvima iz fondova EU. Susedna Hrvatska je penjanjem na ovu vi┼íu stepenicu u evropskim integracijama dobila mogu─çnost da konkuri┼íe za ─Źak 30 odsto vi┼íe novca nego kad je bila potencijalni kandidat za ─Źlanstvo u EU.

Me─Ĺutim, u evropskoj praksi fondovi EU bili su i izvor korupcije tako da je britanski nezavisni istra┼żiva─Źki centar ÔÇ×Open Europe” sastavio rang-listu 100 najve─çih slu─Źajeva zloupotreba i rasipni┼ítva novca iz bud┼żeta Unije. Revizori EU utvrdili su da je za ─Źetiri godine oko 80 miliona evra utro┼íeno na la┼żne projekte, poput izgradnje skija┼íke staze predvi─Ĺene u ravnici sa malo sne┼żnih padavina ili podizanja maslinjaka na podru─Źju koje je zapravo lokalno ─Ĺubri┼íte.

Iako zasad nema problema sa korupcijom u kori┼í─çenju fondova EU, ukoliko politi─Źka elita uskoro ne odbaci strah od regionalizacije, Srbija ─çe ostati uskra─çena za zna─Źajna finansijska sredstva. Formiranjem ÔÇ×ekonomsko-statisti─Źkih teritorijalnih jedinica”, Srbija bi se prilagodila regionalnoj politici EU, koja podrazumeva ravnomeran razvoj zemalja i njihovih regiona.

U trenutku kada Srbija tek gradi sistem upravljanja fondovima EU, srpski zvani─Źnici bi trebalo da imaju na umu da je poznato da ve─çina zemalj u procesu pristupanja EU nisu uspele da iskoriste sva sredstva koja im je Brisel odobrio samo zbog toga ┼íto nisu obezbedile efikasan decentralizovani sistem upravljanja tim novcem. ┼ápanija je u toku evropskih integracija to uspela tako da, ne samo ┼íto je bila jedan od najve─çih korisnika fondova EU, ve─ç je sada peta po snazi ekonomska sila u Evropi a osma na svetu.

http://www.borba.rs/content/view/9304/123/

* * *

Za sada, Srbiji je omogu─çen pristup sredstvima pretpristupnih fondova EU, a dobijanjem statusa kandidata za ─Źlanstvo, zemlji ─çe biti omogu─çen pristup i fondovima za regionalni razvoj. Kao posebna stavka u evropskoj regionalnoj politici jeste i obaveza dr┼żave da zakonom utvrdi indikatore razvijenosti op┼ítina i gradova (prema visini plata i penzija, prihodima lokalne samouprave, nezaposlenosti, obrazovnom nivou i sli─Źno), ┼íto ─çe omogu─çiti i njihovo razvrstavanje.

This entry was posted in Ekonomija i finansije and tagged , , . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.