Moje crtice…
Make jQuery UI Widgets Attach Dynamically
jQuery poseduje odlične dodatke, ali su sve uvezane kontrolama samo u procesu postavljanja stranice. Sa nekim kratkim izmenama ovo se može raditi i sa dinamičkim kontrolama korišćenjem $.live().Live events je sjajna mogućnost dodata počev od jQuery 1.3.
Problem je postojao prilikom dinamičkog dodavanja novih kontrola, pri čemu je bilo potrebno uvezati ih na odgovarajući event. Continue reading “jQuery UI Live”
Tržište informacionih tehnologija u Srbiji u 2008. godini je poraslo za 18,9 % i potrošnja je dostigla 891 milion dolara, saopštila je konsultantska firma IDC.
“Očekuje se pad potrošnje na informacione tehnologije u Srbiji 2009, i 2010, a zatim ponovni rast od 2011. godine”, izjavio je menadžer IDC-a za Srbiju Atila Madai. Kako se navodi u saopštenju, IDC očekuje da će vrednost tržišta informacionih tehnologija u Srbiji 2013. godine premašiti 1,54 milijarde dolara.
Građani Srbije su lani u proseku potrošili po 121 dolar na informacione tehnologije, što je oko 8,6 puta manje nego u Evropskoj uniji, 2,5 puta manje nego u Hrvatskoj i za pet dolara više nego u Rumuniji.
U Srbiji je prošle godine 72,6 odsto tržišta informacionih tehnologija činio hardver, na usluge je potrošeno 16,7 odsto novca, a na softver 10,7 odsto, navodi se u saopštenju IDC.
Evropska unija nastoji da se proširi na sve zamlje evropskog kontinenta. Bilo koja zemlja koja zadovoljava uslove za proširenje može da podnese prijavu. Zemlja koja želi da pristupi Uniji podnosi zahtev za članstvo u Savetu koje traži od Komisije da proceni sposobnost podnosioca zahteva da ispuni uslove za članstvo. Ako Komisija donese pozitivno mišljenje, a Savet se jednoglasno složi o mandatu pregovaranja, pregovori se zvanično otvaraju izmedju država kandidatkinja i svih država članica.
Pretpristupna strategija
Pretpristupna strategija je osmišljena kako bi se pripremila države kandidatkinje za buduće članstvo. Ona obuhvata ove okvire i mehanizme:
* Europe Agreements / Sporazumi o pridruživanju / Sporazumi o stabilizaciji i pridruživanju
* Pristupno partnerstvo / Evropsko partnerstvo
* Pretpristupna podrška / IPA
* Sufinansiranje iz medjunarodnih finansijskih institucija
* Učešće u EU programima, agencijama i odborima
* Nacionalni program za usvajanje ackuis
* Izveštaji o napretku
* Politički dijalog
IPA
U novom budžetu EU 2007-2013 predvidjena su i sredstva za pretpristupnu pomoć (Instrument for Pre-accession Assistance – IPA) koji treba da pripremi države kandidate i potencijalne kandidate za korišćenje strukturnih fondova EU kada postanu punopravne članice. IPA će zameniti dosadašnje instrumente podrške zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo u EU, uključujući i program Kards, koji trenutno podržava aktivnosti država zapadnog Balkana u okviru Procesa stabilizacije i pridruživanja.
POJAM OBDARENOSTI
Nosioci ljudskog napretka, kako čovecanstva u celini tako i svake zemlje posebno, su ljudi stvaraoci, inovatori, naučnici. To je jedan manji deo ljudi, stoti deo opšte populacije, koji nosi najveći deo humanog napretka. Pogotovo, u ovo doba progresivne naučne, tehničke i kulturne ekspanzije napredak mogu garantovati samo takvi ljudi. U svakom obliku ljudskih aktivnosti ističu se takvi ljudi. Njihove opšte odlike su visoka inteligencija, kreativnost, visok nivo aspiracije, a zajedničko im je da su te sposobnosti pokazivali vrlo rano, u detinjsivu. Ovakve se osobe kao deca ističu svojom bistrošću, naprednija su od ostalih vršnjaka, dobri su učenici, ali postoji i veliki broj onih koji zbog nekih sporednih faktora ne uspeju da se iskažu i razviju svoje sposobnosti ili čak postanu i problem za društvo.
Zbog svega ovoga nastoji se da se takve osobe još u detinjstvu identifikuju kako bi im se pružili što bolji uslovi za njihov razvoj i napredak što će se sredini koja o njima vodi brigu i ulaže mnogostruko vratiti.
Još od davnina su ljudi pokazivali određeno interesovanje za obdarenu decu, za decu sa natprosečnim sposobnostima − onu koja su zadatke rešavala brze i uspešnije od ostale dece. Takva deca su se više isticala od ostale. Kasnije su, uglavnom postajala značajne ličnosti. Continue reading “Obdarenost dece – prvi deo”
O emocionalnoj inteligenciji
U pojmovnom odredjenju emocionalne inteligencije susrećemo se sa tri pojma: afekat, emocije i raspoloženja, koje ćemo radi jasnijeg razumevanja definisati.
Afekat pokriva širok raspon osećanja koje ljudi doživljavaju. To je pojam koji obuhvata i emocije i raspoloženja. Emocije predstavljaju osećanja koja su usmerena prema nekome ili nečemu, dok raspoloženja predstavljaju osećanja manje nabijena od emocija i nije im neophodan kontekstualni podražaj (pesimizam, optimizam, melanholija, ozlojedjenost, potištenost, anksioznost). Emocije su reakcije na odredjene dogadjaje, a ne osobina. “Emocije su organizovani odgovori koji prelaze granice mnogih psiholoških podsistema, uključujući fiziološki, kognitivni, motivacioni i iskustveni podsistem. Najčešće se javljaju kao odgovor na dogadjaj, bilo spoljnji ili unutrašnji, koji ima pozitivno ili negativno značenje za osobu” (Salovey i Mayer, 1990).
Dakle, osećanja ili emocije javljaju se u odnosu na dogadjaje i promene koje smo mi prihvatili kao važne. Šta je nama važno a šta manje važno, zavisi od usvojene matrice – šeme ili obrasca prihvaćenih vrednosti. Hijerarhija usvojenog vrednosnog sistema diktiraće naše odluke i reakcije. Što smo nekoj vrednosti pridali veći značaj, tj. što smo je rangirali više prema vrhu, to će dogadjaji koji su vezani za tu vrednost u nama izazvati snažnija osećanja. Dogadjaji koji afirmišu nama važnu vrednost, izazivaće u nama prijatna osećanja: radost, ushićenje, sreću. Ako dogadjaji ugrožavaju usvojene vrednosti osećaćemo neprijatnost ili bol. Bez formiranja vrednosnog sistema i lične procene, emocije ne mogu da se jave. Usvojene vrednosti različite su kod ljudi. Nekome je važna ljubav partnera dok neko više vrednuje poslovni uspeh.
Emocije nas pokreću da nešto učinimo, promenimo, prevazidjemo, izgradimo drugačiji odnos, ponovo procenimo ili prihvatimo. One nas upućuju na stalno prilagodjavanje novim uslovima. Continue reading “Emocionalna inteligencija”
Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.
Tranzicija industrijske u informatičku privredu
Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: zannje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“. Continue reading “Informatička era”
