Javne finansije: Budžet

Pojam i suština budžeta

Svaka država ima svoje izdatke, kao i prihode koji trebaju pokriti te izdatke. U tom smislu govorimo o budžetu jedne države.

Budžet (eng., fr. budget, tal. bolgia, l. bulga kožna kesa, novčanik) je po nekoj opštoj definiciji jednogodišnji zakon kojim se predviđaju, prethodno odobravaju i prethodno raspoređuju svi državni (kao i gradski, neke ustanove i dr.) prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini; predračun prihoda i rashoda uopšte. Continue reading “Javne finansije: Budžet”

Obdarenost dece – prvi deo

POJAM OBDARENOSTI

Nosioci ljudskog napretka, kako čovecanstva u celini tako i svake zemlje posebno, su ljudi stvaraoci, inovatori, naučnici. To je jedan manji deo ljudi, stoti deo opšte populacije, koji nosi najveći deo humanog napretka. Pogotovo, u ovo doba progresivne naučne, tehničke i kulturne ekspanzije napredak mogu garantovati samo takvi ljudi. U svakom obliku ljudskih aktivnosti ističu se takvi ljudi. Njihove opšte odlike su visoka inteligencija, kreativnost, visok nivo aspiracije, a zajedničko im je da su te sposobnosti pokazivali vrlo rano, u detinjsivu. Ovakve se osobe kao deca ističu svojom bistrošću, naprednija su od ostalih vršnjaka, dobri su učenici, ali postoji i veliki broj onih koji zbog nekih sporednih faktora ne uspeju da se iskažu i razviju svoje sposobnosti ili čak postanu i problem za društvo.

Zbog svega ovoga nastoji se da se takve osobe još u detinjstvu identifikuju kako bi im se pružili što bolji uslovi za njihov razvoj i napredak što će se sredini koja o njima vodi brigu i ulaže  mnogostruko vratiti.

Još od davnina su ljudi pokazivali određeno interesovanje za obdarenu decu, za decu sa natprosečnim sposobnostima − onu koja su zadatke rešavala brze i uspešnije od ostale dece. Takva deca su se više isticala od ostale. Kasnije su, uglavnom postajala značajne ličnosti. Continue reading “Obdarenost dece – prvi deo”

Informatička era

Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.

Tranzicija industrijske u informatičku privredu
Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: zannje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“. Continue reading “Informatička era”

Elektronsko poslovanje, e-trgovina

Savremeno društvo odlikuje sinergija mnogih, naizgled različitih oblasti ljudskog interesovanja. Teško je povući jasnu granicu izmedju, recimo, klasičnih telefona, mobilnih telefona, mobilnih računara, televizora… Savremena nauka intenzivno koristi savremena dostignuća u svakodnevnoj ljudskoj upotrebi. Mogli bi smo reći da se ta dostignuća najpre, ali i najviše koriste u savremenom poslovanju.
Računari se već decenijama koriste u poslovne svrhe, ali ona oblast gde je poslovanje bilo po strani jeste internet. Sve do 1998.-1999. godine primena interneta je bila, osim vojnih svrha, neka vrsta primarne razmene informacija, i, može se reći, sa velikim učešćem zabavnog sadržaja.
Medjutim, ekspanzijom interneta i ulaskom u skoro svaki dom, javila se potreba za osvajanjem novih tržišta. Razmena je vrlo brzo prešla iznose u milijardama dolara. Stopa novih investicija, vraćanja uloženog i povećanje obima tržišta zauzela je prvo mesto u odnosu na ostale privredne grane. Elektronska trgovina u svet danas više nije novitet već stvar opstajanja na tržištu. Potencijal ovog tržišta daleko je od onog koji se sada koristi. U našoj zemlji ovaj oblik poslovanja je još uvek u povoju, ali usvajanjem novih zakona, pogotovo zakona o digitalnom potpisu taj trend će se promeniti. Continue reading “Elektronsko poslovanje, e-trgovina”

VEB PORTAL

Clanak koji sam objavio na vikipediji
Veb portal (web portal) je mesto na internetu koga čini više različitih informacionih celina ili aplikacija. Za razliku od specijalizovanih, tematski jednostavnih sajtova, veb portali pružaju posetiocima mnoštvo korisnih informacija iz različitih izvora. Veb portali mogu sadržati delove kao što su: pretraga sajtova, mejl servis, vesti, poslovne informacije (kursna lista, berza) i razne druge mogućnosti. Mnoge kompanijske aplikacije mogu biti dostupne korisnicima putem regulisanog prava pristupa. Portali često pružaju mogućnost da registrovani korisnici utiču na izgled i sadržinu svog dela portala. To su takozvani personalizovani-korisnički portali. Korisnici mogu izdvojiti samo one vrste informacija koje su njima interesantne.

Veb portali najčešće sadrže mnoštvo linkova ka celovitim informacijama. Ovakvi linkovi su klasifikovani po tematici – kategorijama. Deo informacija je izdvojen od strane urednika portala kao bitna informacija. Portali pružaju mnoštvo servisa kojima mogu pristupiti korisnici, a neki od servisa i informacija mogu preuzeti drugi portali i sajtovi.

Continue reading “VEB PORTAL”

Telefoniranje (poslovne komunikacije)

07.07.2008. Aleksandar Gvozden

Uvođenje telefonskih linija u masovnu upotrebu početkom 20. veka pre svega u Americi, a u ostatku sveta intenzivno u drugoj polovini veka doprinelo je drugačijoj vrsti komunikacije među ljudima, pa i u poslovnom svetu. Poslovi su se mogli brže i lakše dogovarati, ali i pratiti izvršenje. Umesto spore pošte i nesvrshodnog odlaženja radi neposrenog dogovora, sada su poslovi mogli da se odvijaju na velikim dinstancama, međunarodno, pa čak i interkontinentalno.

To je nametnulo i potrebu za uvođenjem bontona u ovoj vrsti komunikacije, kao i poslovnog bontona. Continue reading “Telefoniranje (poslovne komunikacije)”