Elektronsko poslovanje, e-trgovina

Savremeno dru┼ítvo odlikuje sinergija mnogih, naizgled razli─Źitih oblasti ljudskog interesovanja. Te┼íko je povu─çi jasnu granicu izmedju, recimo, klasi─Źnih telefona, mobilnih telefona, mobilnih ra─Źunara, televizora… Savremena nauka intenzivno koristi savremena dostignu─ça u svakodnevnoj ljudskoj upotrebi. Mogli bi smo re─çi da se ta dostignu─ça najpre, ali i najvi┼íe koriste u savremenom poslovanju.
Ra─Źunari se ve─ç decenijama koriste u poslovne svrhe, ali ona oblast gde je poslovanje bilo po strani jeste internet. Sve do 1998.-1999. godine primena interneta je bila, osim vojnih svrha, neka vrsta primarne razmene informacija, i, mo┼że se re─çi, sa velikim u─Źe┼í─çem zabavnog sadr┼żaja.
Medjutim, ekspanzijom interneta i ulaskom u skoro svaki dom, javila se potreba za osvajanjem novih tr┼żi┼íta. Razmena je vrlo brzo pre┼íla iznose u milijardama dolara. Stopa novih investicija, vra─çanja ulo┼żenog i pove─çanje obima tr┼żi┼íta zauzela je prvo mesto u odnosu na ostale privredne grane. Elektronska trgovina u svet danas vi┼íe nije novitet ve─ç stvar opstajanja na tr┼żi┼ítu. Potencijal ovog tr┼żi┼íta daleko je od onog koji se sada koristi. U na┼íoj zemlji ovaj oblik poslovanja je jo┼í uvek u povoju, ali usvajanjem novih zakona, pogotovo zakona o digitalnom potpisu taj trend ─çe se promeniti.

Elektronsko poslovanje

Pojam elektronske trgovine mo┼żemo podvesti pod zna─Źenje termina elektronskog poslovanja. Elektronsko poslovanje (en: E-business) jeste vodjenje poslova na Internetu, ┼íto ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju, ve─ç organizaciju poslovanja firme u mre┼żnom okru┼żenju, organizovanje poslovne komunikacije prema klijentima i brigu o klijentima.

Izraz elektronsko poslovanje je prvi put upotrebljen od strane ameri─Źke kompanije IBM da bi se ozna─Źilo poslovanje uz zna─Źajnu primenu savremene, elektronske tehnologije. Do tada se ovaj izraz odnosio na poslovanje u sektoru elektronike. Pod elektronskim poslovanjem podrazumevamo obavljanje poslovnih procesa uz primenu elektronske tehnologije. Elektronska tehnologija podrazumeva kombinovanu upotrebu informacionih tehnologija i telekomunikacija. Ova vrsta tehnologije omogu─çava slanje velikog broja informacija, na velike daljine u kratkom vremenskom periodu. To omogu─çava preduze─çu, koje u svom poslovanju koristi elektronsku tehnologiju, da ostvari zna─Źajne u┼ítede u tro┼íkovima poslovanja, efikasnije obavlja svoje zadatke i, samim tim, bude konkurentnije na tr┼żi┼ítu.

Danas e-poslovanje ostvaruje ekspanzitivan rast. U dosada┼ínjem periodu e-poslovanje je do┼żivelo posebnu ekspanziju u maloprodaji, izdava┼ítvu i u finansijskim uslugama. Generalno posmatrano, prednost elektronskog u odnosu na tradicionalno poslovanje su vezane za pove─çanje kvaliteta, agilnosti, za dodatne usluge sa jedne strane, i za sni┼żenje prodajnih cena, smanjenje vremena izlaska na tr┼żi┼íte, odnosno realizivanje transakcija sa druge strane. Takodje se intezivira zajedni─Źki nastup na elektronskom tr┼żi┼ítu vezan za razvoj elektronskih partnerstva.

Elektronska trgovina

Opšte napomene

Elektronska trgovina (Electronic Commerce) ili E-trgovina (e-Commerce) predstavlja poslovnu komunikaciju i prenos dobara i usluga (kupovina i prodaja), preko mre┼że i kompjutera, kao i prenos kapitala, kori┼ítenjem digitalne komunikacije. Uklju─Źuje i ostale poslovne funkcije preduze─ça, kao ┼íto su marketing, finansije, proizvodnja, prodaja i administrativna funkcija, koje su neophodne u procesu trgovine. Ovakvim na─Źinom definisanja izbegavamo ─Źestu gre┼íku koja podrazumeva poistove─çivanje elektronske trgovine sa elektronskim poslovanjem. E-trgovina je ipak samo manji podskup e-poslovanja, zajedno sa oblastima kao ┼íto su elektronsko bankarstvo, mobilno poslovanje, virtuelne organizacije, elektronske berze, elektronsko poslovanje u javnoj upravi, itd. Pored toga, na tr┼żi┼ítu se javlja i informacija sama, koja postaje predmet┬á trgovine.

Kupovina preko Interneta mo┼że biti najbr┼żi i ─Źesto najjeftiniji na─Źin kupovine nekog proizvoda.
Trgovina preko Interneta se smatra najprofitabilnijim oblikom trgovine zbog jednostavnosti i niskih tro┼íkova. Kupovina je mogu─ça u bilo koje doba dana ili no─çi, nema ograni─Źenja samo na kupce iz kom┼íiluka, ne pla─ça se zakup poslovnog prostora i sl. Bilo gde da se nalazi, prodavac postavljaju─çi svoj proizvod na Internet omogu─çuje ostalim korisnicima Interneta da vide njegov proizvod i ako su hiljadama kilometara daleko. Uspostavljanje klasi─Źnog maloprodajnog lanca zahteva velika ulaganja u infrastrukturu, prostor, zaposlene i prate─çu opremu. To su ogromna ulaganja ako se ┼żeli prodavati na velikom podru─Źju (kao ┼íto je na primer, cela dr┼żava). Organizovanje Internet maloprodaje dosta je jeftinije, sa obzirom da sve fizi─Źke trgovine zamenjuje jedan Internet sajt.
Internet prodavnice svoju ekspanziju do┼żivele su u Americi i Evropi, a sve vi┼íe i doma─çih firmi pokre─çe Internet prodavnice uz klasi─Źan oblik trgovine.
Pojavom virtuelnih prodavnica na Internetu, stvoreno je novo “online” tr┼żi┼íte koje ne poznaje granice. Vi┼íe od 300 miliona ljudi ┼íirom sveta trenutno pristupa svetskoj ra─Źunarskoj mre┼żi.

Poslovanjem po principima elektronske trgovine, Internet pru┼ża niz mogu─çnosti za maloprodaju:

  • nisu potrebne skupe nekretnine niti aran┼żiranje izloga
  • neophodno je minimalno prodajno osoblje
  • postoji mogu─çnost da se prodaje kupcima na bilo kojem geografskom podru─Źju
  • omogu─çena je trenutna komunikacija
  • prezentuje se interaktivni multimedijalni katalog koji mo┼że da pru┼żi onoliko informacija koliko kupac ┼żeli (bez skupih klasi─Źnih kataloga i po┼ítanskih tro┼íkova)
  • veoma brzo se mo┼że vr┼íiti prilagodjavanje za promene u prodajnim cenama i nivou zaliha
  • velika je mogu─çnost adaptacije zahtevima kupaca

S druge strane javljaju se i odredjeni problemi u prodaji preko Interneta:

  • mnogi potencijalni kupci jo┼í uvek ne koriste Internet
  • mnogi nemaju brze veze
  • kupovina preko Interneta zahteva veliku dozu poverenja (sa obe strane)
  • ugro┼żena privatnost: li─Źna (proaktivni marketing), finansijska (zloupotreba kartica)
  • problem stvarnog postojanja prodavca na Internetu
  • bezbednost obavljanja transakcije

U vezi sa elektronskom trgovinom je i pitanje dokazne snage elektronskih poruka koje se razmenjuju radi zaklju─Źivanja posla. Na─Źelno, poruka jeste dokazno sredstvo, ali pod uslovom da je to predvidjeno i unutra┼ínjim zakonodavstvom dr┼żava po┼íiljaoca i primaoca poruke.

Definisanje

Mnogi aspekti elektronske trgovine su se implementirali tokom poslednjih tridesetak godina. Ipak, poslednjih desetak godina, kako u specijalizovanoj literaturi tako i medju obi─Źnim ljudima, javljaju se razli─Źite interpretacije i zna─Źenja pojma elektronska trgovina, te se pod elektronskom trgovinom obi─Źno podrazumevaju operacije kupovine i prodaje proizvoda i usluga, koje se obavljaju preko Interneta. Ali koncept elektronske trgovine je mnogo ┼íiri i ne ograni─Źava se samo na Internet. Elektronska trgovina je jedan multidisciplinarni koncept, koji uti─Źe na na─Źine na koje se odvijaju interakcije i pregovori sa klijentima, na─Źine na koje se obavljaju pla─çanja, kao i odnosi sa dobavlja─Źima, te iz navedenih razloga zahteva i novi pravni okvir.
Po Francuskom udru┼żenju trgovine i elektronske razmene (FCEE – Association Fran├žaise pour le Commerce et les ├ëchanges), elektronska trgovina je skup neopipljivih veza koje odr┼żavaju ekonomski agenti. Ova definicija podrazumeva bilo koju transakciju koja se odvija preko Interneta, telefona, bankarske mre┼że, itd., kao i bilo koji metod pla─çanja nezavisno od toga da li se koristi stvarni ili elektronski novac.

E-trgovina se mo┼że posmatrati sa ┼íireg i u┼żeg stanovi┼íta, pa tako ┼íira definicija obuhvata razmenu poslovnih informacija, odr┼żavanje poslovnih odnosa i vodjenje poslovnih transakcija sredstvima telekomunikacionih mre┼ża. A u┼ża definicija obuhvata kupovinu i prodaju robe, usluga i informacija putem mre┼że. To zna─Źi da a je e-trgovina pojavljuju─çi koncept koji opisuje procese kupovine i prodaje, odnosno razmenu proizvoda, usluga i informacija putem kompjuterskih mre┼ża uklju─Źuju─çi i Internet.

Istorija

Zna─Źenje izraza e-trgovina se menjalo tokom vremena. Prvobitno, ozna─Źavao je olak┼íavanje poslovnih transakcija elektronski, kori┼í─çenjem tehnologije kao ┼íto je Elektronska Razmena Podataka (EDI, koji se pojavio krajem 70-tih godina), u cilju slanja poslovnih dokumenata kao narud┼żbenica i faktura elektronski. Kasnije, uklju─Źene su i aktivnosti zajedni─Źki nazvane ÔÇťMre┼żna trgovinaÔÇŁ, kupovina i prodaja robe i usluga putem Mre┼że preko sigurnih servera (kao HTTPS specijalni serverski protokol koji kriptuje poverljive podatke radi za┼ítite potro┼ía─Źa) putem elektronskih servisa pla─çanja, kao ┼íto su kreditne kartice.

Kada je Mre┼ża postala mnogo poznatija medju ┼íirom publikom 1994, mnogi eksperti su predvidjali da ─çe e-trgovina ubrzo postati vode─çi ekonomski sektor. Medjutim, trebalo je nekoliko godina da sigurnosni protokoli postanu dovoljno razvijeni ┼íiroko rasprostranjeni. Kao posledica, izmedju 1998. i 2000. godine, veliki broj kompanija u SAD-u i Evropi razvio samo osnovne sajtove.

Nakon 2005. godine, e-trgovina se veoma afirmisala u svim ve─çim gradovima ┼íirom Severne Amerike, Zapadne Evrope, i odredjenih isto─Źno azijskih dr┼żava. Takodje, e-trgovina se i dalje sporo razvija u nekim industrijalizovanim dr┼żavama, a prakti─Źno ne postoji u zemljama tre─çeg sveta. Pa ipak e-trgovina ima neograni─Źeni potencijal kako za razvijene tako i nerazvijene zemlje, nude─çi velike koristi u veoma neregulisanom okru┼żenju.

Pitanje sigurnosti

Internet je otvorena javna mre┼ża dostupna svima. Uvek postoji mogu─çnost da neko neovla┼í─çeno prati komunikaciju i to kasnije zloupotrebi. Zbog toga je u cilju njegove ozbiljne primene u savremenom poslovanju potrebno prona─çi mehanizam koji ─çe obezbediti:

  • Za┼ítitu tajnosti informacija (spre─Źavanje otkrivanja njihovog sadr┼żaja)
  • Integritet informacija (spre─Źavanje neovla┼í─çene izmene informacija)
  • Autenti─Źnost informacija (definisanje i provera identiteta po┼íiljaoca)

Medjunarodnim dokumentima je usvojeno na─Źelo da se elektronski potpis izjedna─Źava sa pismenim. Pri tome, ellektronski potpis je zbir elektronskih podataka iz kojih je vidljivo da je u vezi sa dokumentom na koji se odnosi i koji omogu─çava da se utvrdi identitet potpisnika. Elektronski potpis podle┼że verifikaciji izdavanjem elektronskih sertifikata, koje izdaju ovla┼í─çene organizacije, a kojima se potvrdjuju podaci u elektronskom potpisu i identitet potpisnika.

Obezbedjenje autenti─Źnosti informacija tj. definisanje i provera identiteta po┼íiljaoca posti┼że se upotrebom digitalnih potpisa i digitalnih sertifikata. Svrha digitalnog potpisa je da potvrdi autenti─Źnost sadr┼żaja poruke (dokaz da poruka nije promenjena na putu od po┼íiljaoca do primaoca ), kao i da obezbedi garantovanje identiteta po┼íiljaoca poruke. Osnovu digitalnog potpisa ─Źini sadr┼żaj same poruke. Po┼íiljalac primenom odredjenih kriptografskih algoritama prvo od svoje poruke koja je proizvoljne du┼żine stvara zapis fiksne du┼żine koji u potpunosti oslikava sadr┼żaj poruke. To prakti─Źno zna─Źi da svaka promena u sadr┼żaju poruke dovodi do promene potpisa.

Elektronski potpis

Prema zakonodavstvu Srbije, elektronski potpis mo┼że da bude obi─Źan i kvalifikovani. Kvalifikovani elektronski potpis je, u su┼ítini, isti kao i obi─Źni elektronski potpis, ali koji sadr┼żim vi┼íe podataka koji pouzdano garantuju identitet potpisnika i onemogu─çavaju naknadno poricanje potpisa. Zakonom o elektronskom potpisu Srbije su precizno utvrdjena sredstva za formiranje elektronskog potpisa i sredstva provere tih podataka, odnosno kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Kvalifikovani elektronski potpis u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeru─Źni potpis, odnosno svojeru─Źni potpis i pe─Źat, u odnosu na podatke u papirnom obliku, ako je formiran u skladu sa odredbama Zakona o elektronskom potpisu i ako su ispunjeni ostali uslovi propisani Zakonom o elektronskom potpisu i propisima koji su doneti na temelju tog Zakona.
Kvalifikovani elektronski potpis formira se sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa. Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa su sredstva koja moraju da obezbede:
1. da se podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa mogu pojaviti samo jednom i da je obezbedjena njihova poverljivost;
2. da se iz podataka za proveru kvalifikovanog elektronskog potpisa, ne mogu u razumno vreme i trenutno dostupnim sredstvima, dobiti podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa;
3. da kvalifikovani elektronski potpis bude zaštićen od falsifikovanja, upotrebom trenutno dostupne tehnologije;
4. da podaci za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa budu pouzdano zaštićeni od neovlašćenog korišćenja.

Sredstva za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa, prilikom formiranja potpisa, ne smeju promeniti podatke koji se potpisuju ili onemogu─çiti potpisniku uvid u te podatke pre procesa formiranja kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Elektronski Sertifikati

Zakon o elektronskom potpisu odredjuje da je sertifikat elektronska potvrda kojom se potvrdjuje veza izmedju podataka za proveru elektronskog potpisa i identiteta potpisnika4.
Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu ovog zakona, je elektronski sertifikat koji izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i koji mora da sadr┼żi:
1. oznaku o tome da se radi o kvalifikovanom elektronskom sertifikatu;
2. skup podataka koji jedinstveno identifikuje pravno lice koje izdaje sertifikat;
3. skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika;
4. podatke za proveru elektronskog potpisa, koji odgovaraju podacima za izradu kvalifikovanog elektronskog potpisa a koji su pod kontrolom potpisnika;
5. podatke o po─Źetku i kraju va┼żenja elektronskog sertifikata;
6. identifikacionu oznaku izdatog elektronskog sertifikata;
7. kvalifikovani elektronski potpis sertifikacionog tela koje je izdalo kvalifikovani elektronski sertifikat;
8. ograni─Źenja vezana za upotrebu sertifikata, ako ih ima.

Iz navedenog je vidljivo da se mo┼że i preko Interneta izjaviti volja i mogu biti sklopljeni pisani ugovori, ako se pisani oblik posebno zahteva. Uop┼íteno mogu se u poslovnom prometu preko Interneta ugovori sklapati sa ili bez elektronskih potpisa.
Ako se u konkretnom slu─Źaju za posebno odredjenu vrstu ugovora zahteva pisani oblik, zahtev je ispunjen samo ako se primeni kvalifikovani elektronski potpis, koji se temelji na kvalifikovanom elektronskom sertifikatu.

Elektronski potpisi se ne mogu ni u kom slu─Źaju koristiti kod:
1. pravnih poslova kojima se vrši prenos prava svojine na nepokretnosti ili kojima se ustanovljavaju druga stvarna prava na nepokretnostima;
2. izjava stranaka i drugih u─Źesnika u postupku za raspravljanje zaostav┼ítine, formu zave┼ítanja, ugovore o ustupanju i raspodeli imovine za ┼żivota, ugovore o do┼żivotnom izdr┼żavanju i sporazume u vezi sa nasledjivanjem, kao i druge ugovore iz oblasti naslednog prava;
3. ugovora o uredjivanju imovinskih odnosa izmedju bra─Źnih drugova;
4. ugovora o raspolaganju imovinom lica kojima je oduzeta poslovna sposobnost;
5. ugovora o poklonu;
6. drugih pravnih poslova ili radnji, za koje je posebnim zakonom ili na osnovu zakona donetih propisa, izri─Źito odredjena upotreba svojeru─Źnog potpisa u dokumentima na papiru ili overa svojeru─Źnog potpisa.

U tom smislu je na evropskom nivou uredjeno sklapanje elektronskih ugovora, koje ne sme biti spre─Źeno nacionalnim zakonodavstvima. Dakle, postoji medjunarodni zakon koji uredjuje slu─Źajeve nesporazuma i re┼íava konflikte kada se vi┼íe zakona primenjuje simultano i proizvode kontradiktorne efekte. Kada su medjunarodni ugovori u pitanju to je the United Nations Commission on International Trade Law (UNCITRAL) i Convention on Contracts for the International Sale of Goods (CISG).

Doma─ça iskustva sa elektronskim potpisima

U na┼íoj zemlji je od 6. januara 2003. uvedeno elektronsko bankarstvo izmedju pravnih i fizi─Źkih lica i skoro svih na┼íih banaka, u kojem se koriste smart kartice za elektronsko potpisivanje finansijskih transakcija. Ti potpisi predstavljaju “samo” elektronske potpise, jer korisnici nemaju kvalifikovane sertifikate, a smart kartice koje se koriste nisu verifikovane kao sredstva za formiranje kvalifikovanog potpisa u na┼íoj zemlji. Po svemu sude─çi, na osnovu svetske prakse, u domenu elektronskog bankarstva ne─çe ni biti obavezno da se koristi kvalifikovani elektronski potpis, jer se to smatra zatvorenom grupom korisnika (gde postoji eksplicitni ugovor izmedju komitenta i banke). Na osnovu svetskih i evropskih analiza, prava i naj┼íira primena kvalifikovanog elektronskog potpisa se o─Źekuje u domenu elektronske uprave, kada ─çe gradjani elektronski poslovati sa javnom upravom, tj. slati elektronske zahteve javnoj upravi (npr. zahtev za izdavanje elektronskog izvoda iz mati─Źne knjige, elektronska prijava poreza itd.). Ovi zahtevi moraju biti potpisani kvalifikovanim elektronskim potpisom gradjana. U tom smislu, teku─çi projekat uvodjenja li─Źnih karata u Srbiji kao elektronskih identifikacionih dokumenata u obliku smart kartice predstavlja pravu podr┼íku za realizaciju pomenutog sistema. Naime, o─Źekuje se da ─çe pomenuta elektronska li─Źna karta, odmah po uvodjenju, biti verifikovana kao sredstvo za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa.

Izvori prava elektronske trgovine

Nagli porast elektronske trgovine je, naravno, provocirao i rad na usvajanju medjunarodnih pravila o elektronskoj trgovini. Razmatranjem, usvajanjem i unifikacijom tih propisa se bave mnoge medjunarodne organizacije koje se, i ina─Źe, bave pitanjima spoljne trgovine (Evropska Unija, Svetska trgovinska organizacija, Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu i dr). Do sada, najvi┼íe rezultata u tom pogledu je postigla Komisija Ujedinjenih nacija za medjunarodno trgovinsko pravo koja je pripremila Model zakona o elektronskoj trgovini 1996, Model zakona o elektronskom potpisu 2001 i Konvenciju o kori┼í─çenju elektronskih komunikacija u medjunarodnim ugovorima 2005. godine.

Jedinstvena evropska platna zona za elektronsko pla─çanje

Jedna od najzna─Źajnijih promena koja ─çe uticati na evropsko platno tr┼żi┼íte tokom slede─çih par godina bi─çe uspostavljanje Jedinstvene evropske platne zone za elektronsko pla─çanje (Single European Payments Area-SEPA). Evropska komisija (EC) zajedno sa Evropskim savetom za pla─çanje (EPC) ukazala je na ─Źinjenicu da bi elektronsko pla─çanje u okviru EU do 2010. godine trebalo da bude lako i transparentno, kao ┼íto je pla─çanje kori┼í─çenjem evra. EC je zadu┼żila EPC da nadgleda sprovodjenje SEPA programa i kako se po┼ítuju dogovoreni rokovi. Radi olak┼íanja tog procesa, EPC je stvorio SEPA kards frejmvork (cards framework – SCF) (Okvir funkcionisanja kartica SEPA) koji predvidja rokove i uslove koje zainteresovane strane treba da ispo┼ítuju da bi bile u skladu sa SEPA.
Smatra se da ─çe stvaranje potpuno funkcionalne SEPA zone za kartice koristiti evropskim vlasnicima kartica i potro┼ía─Źima, a otvaranjem evropskog platnog tr┼żi┼íta smanji─çe se tro┼íkovi i pove─çati efikasnost banaka i procesora. Mada je inicijativa za SEPA koncentrisana na evro-zonu, evropske banke shvataju da ─çe tr┼żi┼íne sile motivisati i one izvan te zone da takodje prihvate klju─Źne principe SEPA. SEPA ─çe verovatno da va┼żi u celoj Evropi a ne samo u okviru evro-zone.

Elektronski potpis predstavlja tehnologiju ─Źijom se primenom u sistemima elektronskog poslovanja omogu─çava provera autenti─Źnosti potpisnika, za┼ítita integriteta podataka koji se prenose i neporecivost elektronskog potpisivanja date poruke ili dokumenta. Dakle, analogno svojeru─Źnom potpisu u standardnom poslovanju, elektronski potpis se koristi u elektronskom poslovanju. ┼átavi┼íe, elektronski potpis ima i dodatnu osobinu da ┼ítiti integritet elektronski potpisane poruke, ┼íto svojeru─Źni potpis ne obezbedjuje.

┼áto se ti─Źe pravnih aspekata elektronskog potpisa, Direktiva EU 1999/93/EC o elektronskim potpisima (usvojena 13. decembra 1999, a formalno stupila na snagu 19. januara.2000. godine) predstavlja pravno utemeljenje elektronskog potpisa i na osnovu nje su doneti Zakoni o elektronskom potpisu u svim zemljama EU, kao i u ve─çini ostalih zemalja Evrope.

Zakon o elektronskom potpisu u Srbiji, u potpunosti uskladjen sa EU Direktivom 1999/93/EC, izglasan je u Narodnoj skup┼ítini Republike Srbije dana 14. decembra 2004. i publikovan u Slu┼żbenom glasniku Republike Srbije br. 135 od 21.decembra 2004. godine.

Osnovna uloga Zakona o elektronskom potpisu svodi se na dve najva┼żnije stvari:
– Da propi┼íe uslove pod kojima je elektronski potpis pravno ekvivalentan svojeru─Źnom potpisu.
– Da propi┼íe uslove koje moraju da ispune sertifikaciona tela koja izdaju kvalifikovane sertifikate za verifikaciju kvalifikovanih elektronskih potpisa.

U Zakonu o elektronskom potpisu navedene su slede─çe definicije:
– Elektronski potpis – skup podataka u elektronskom obliku, koji su pridru┼żeni ili su logi─Źki povezani sa elektronskim dokumentom i koji slu┼że za identifikaciju potpisnika.
– Kvalifikovani elektronski potpis – elektronski potpis kojim se pouzdano garantuje identitet potpisnika, integritet elektronskih dokumenata i onemogu─çava naknadno poricanje odgovornosti za njihov sadr┼żaj, i koji ispunjava uslove utvrdjene Zakonom o elektronskom potpisu.

Takodje, prema tekstu Zakona, kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji slede─çe uslove:
– isklju─Źivo je povezan sa potpisnikom
– nedvosmisleno identifikuje potpisnika
– nastaje kori┼í─çenjem sredstava kojima potpisnik mo┼że samostalno da upravlja i koja su isklju─Źivo pod nadzorom potpisnika
– direktno je povezan sa podacima na koje se odnosi i to na na─Źin koji nedvosmisleno omogu─çava uvid u bilo koju izmenu izvornih podataka
– formiran je sredstvima za formiranje kvalifikovanog elektronskog potpisa
– proverava se na osnovu kvalifikovanog elektronskog sertifikata potpisnika.

Kvalifikovani elektronski potpis, koji zadovoljava prethodno navedene uslove, u odnosu na podatke u elektronskom obliku ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeru─Źni potpis, odnosno svojeru─Źni potpis i pe─Źat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.

Zaklju─Źivanje ugovora

U elektronskoj trgovini ugovor se zaklju─Źuje razmenom informacija izmedju ponudioca i kupca. U tom smislu, uobi─Źajeno je da ponudilac objavljuje elektronske kataloge na internetu, ali one jo┼í uvek ne predstavljaju ponudu za zaklju─Źenje ugovora, zbog nedostatka kona─Źne volje, nego samo poziv da se u─Źini ponuda pod objavljenim uslovima i odgovaraju nekom izlogu, slanju cenovnika ili kataloga u kojem su sadr┼żane informacije o ponudjenim proizvodima ili uslugama.

Ugovori sklopljeni preko Interneta ne predstavljaju neki novi tip ugovora i mogu biti sklopljeni u svako vreme uz ispunjenje istih pravnih uslova kao i kod sklapanja ugovora na uobi─Źajeni na─Źin.
Sa obzirom na svoj sadr┼żaj razlikuju se tri grupe ugovora sklopljenih preko Interneta:
Ugovori za sticanje materijalnih dobara. Kod njih je samo sklapanje ugovora preko Interneta, a dostavljanje sledi uvek klasi─Źnim na─Źinima zbog svojstava same robe.
Ugovori za sticanje licenci za kori┼í─çenje digitalnih proizvoda ili informacija. Ovde je po pravilu i narud┼żbina i dostava preko Interneta.
Ugovori o ispunjenju neke Internet usluge (pristup sadr┼żajima na Internetu, tra┼żenje ili ┼íirenje informacija, Internet bankarstvo i sl.)

Zahtevi za sklapanje ugovora preko Interneta ne razlikuju se bitno od uslova za sklapanje ugovora na klasi─Źan na─Źin. I kod ugovora sklopljenih preko Interneta ugovorne strane se moraju sporazumeti o bitnim elementima ugovora. Posebnost postoji jedino u tome ┼íto se koristi Internet i ra─Źunar.

Izjava volje mo┼że biti iskazana i na klasi─Źan na─Źin, i onda od izjave ponudjenog takva izjava poslati elektronskim putem ponudiocu. Kada kupac ispuni narud┼żbenicu preko Interneta, to se bitno ne razlikuje od ispunjavanja rukom pisane narud┼żbenice.
Kod automatizovane izjave volje kori┼í─çenjem ra─Źunara se dopunjavaju specifi─Źni podaci iz ru─Źno sastavljene baze podataka u neki zadati formular pomo─çu ra─Źunarskog programa, ┼íto se u pravilu pojavljuje kod tipskih ugovora.
Prednost takvih prethodno sastavljenih op┼ítih ugovora (formulara) je u┼íteda vremena. Ra─Źunarska izjava je takodje automatizovana izjava, koja nastaje automatski prema nekom ra─Źunarskom programu i dalje se ┼íalje bez ljudskog delovanja.
Dana┼ínji ra─Źunarski programi ne mogu samostalno pravno i obavezuju─çe odlu─Źivati. Zato su prema vladaju─çoj praksi odgovorni ugovara─Źi kao pravne ili fizi─Źke osobe za izjave volje koje su u njihovo ime poslate posredstvom ra─Źunara. U ra─Źunarski program mogu biti zadati uslovi, da se pod odredjenim uslovima ne dopu┼íta automatsko sklapanje ugovora (npr. ako je osoba maloletna, ┼íto ra─Źunarski program zaklju─Źuje iz npr. upisa datuma i godine rodjenja), ali opet se ne mo┼że smatrati da ra─Źunarski program u pravnom smislu donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju ponude, ve─ç se smatra da je time izjavljena volja pravne ili fizi─Źke osobe u vidu vlasnika ra─Źunara.

Ponuda je prihva─çena kad ponudilac primi izjavu ponudjenog da prihvata ponudu.
Za odredjivanje trenutka pristupa postoji razlika izmedju izjava medju prisutnima i medju odsutnima. Prema Zakonu o obligacionim odnosima, ponuda u─Źinjena telefonom, teleprinterom ili neposrednom radio-vezom smatra se kao ponuda prisutnom licu. Dakle takva izjava mo┼że biti samo odmah prihva─çena ili odbijena.
Ako ponudjeni izjavi da prihvata ponudu i istovremeno predlo┼żi da se ona u ne─Źemu izmeni ili dopuni, smatra se da je ponudu odbio i da je sa svoje strane u─Źinio drugu ponudu svome ranijem ponudiocu.
Poseban problem u elektronskoj trgovini je brzina vremena kojom se razmenjuju informacije. U tom pogledu se postavlja pitanje opoziva upu─çene elektronske poruke, ─Źak i kad je u pitanju gre┼íka u poruci. Imaju─çi to u vidu, ─Źesto se koristi drugi na─Źin veze, na primer telefon, da bi se opozvala poruka koja je ve─ç upu─çena ili da bi se ispravila gre┼íka koja je sadr┼żana u toj poruci.

Problem poslovne sposobnosti, koji u tradicionalnom na─Źinu trgovine ima malo prakti─Źno zna─Źenje, dobija na zna─Źenju u trgovini preko Interneta. Tako se kao kupac mo┼że pojaviti i maloletna osoba ili osoba koja je ina─Źe li┼íena poslovne sposobnosti, koji mogu nepromi┼íljeno pristupiti sklapanju ugovora.
Prodavac preko Interneta ne vidi svoje kupce zbog nedostatka li─Źnog kontakta. Zbog toga je prisutna opasnost, da se nedostatak poslovne sposobnosti ne primeti.
Ako ugovor preko Interneta sklopi maloletna osoba, on je ru┼íljiv, osim ako njegov zakonski zastupnik (npr. roditelj) taj ugovor naknadno odobri. U tom slu─Źaju ugovor se smatra od samog po─Źetka punova┼żnim.

Oblik (forma) ugovora

Prema na┼íem Zakonu o obligacionim odnosima i mnogim sli─Źnim zakonima drugih zemalja va┼żi op┼íte pravilo da ugovor mo┼że biti zaklju─Źen bez obzira na formu, to zna─Źi usmeno ili pismeno, izri─Źito ili pre─çutno.
Ponekad se tra┼żi i javni oblik ugovora ┼íto zna─Źi da je ugovor punova┼żan ako je sklopljen pred nadle┼żnim telom (npr. zave┼ítanje nepismenih osoba) ili ako je sklopljen u obliku javno upisanog zapisnika (npr. ugovori o uredjivanju imovinskih odnosa izmedju bra─Źnih drugova).
Na tim osnovnim principima temelji se i Zakon o elektronskom potpisu koji se primenjuje od 22. decembra 2004. godine, a donesen je po uzoru na takve zakone dr┼żava ─Źlanica Evropske unije.
On uredjuje pretpostavke za primenu elektronskog potpisa na Internetu i na drugim mre┼żama i sadr┼żi pravne okvire za davanje usluga sertifikacije. Na temelju tog Zakona poku┼íavaju se osigurati kvalifikovani elektronski potpisi.
Kvalifikovani elektronski potpis ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao svojeru─Źni potpis i pe─Źat.

Opšti uslovi poslovanja

Op┼íti uslovi poslovanja slu┼że u poslovnim odnosima radi pobolj┼íanja i transparentnosti medjusobnih obligacionih pravnih odnosa. Oni se koriste za pojednostavljenja i standardizaciju poslovnih radnji, regulisanje uslova pla─çanja i dostavljanja, mogu─çnosti poni┼ítavanja ugovora, pitanja jemstva i za┼ítite, odgovornosti i sl.
Kada ponudja─Ź robe ili usluga izla┼że na svojim web stranicama svoju ponudu, objavljivanjem op┼ítih uslova poslovanja na web stranicama smatra se da je kupac ili korisnik upoznat sa op┼ítim uslovima poslovanja.
Nezainteresovanost ili povr┼ínost kupca ili korisnika usluga, koji nije ┼żeleo pro─Źitati op┼íte uslove poslovanja, ne mo┼że i─çi na ┼ítetu prodavca, odnosno ponudja─Źa usluga.
Pri trgovini preko Interneta kori┼í─çenje op┼ítih uslova poslovanja je potpuno uobi─Źajeno. Op┼íti uslovi poslovanja mogu se ista─çi na samim internet stranicama ili narud┼żbenici.
Ukoliko se prodavac ili ponudja─Ź usluga dodatno ┼żeli osigurati da ─çe op┼íti uslovi poslovanja biti uo─Źeni, mo┼że ih tako oblikovati da izjava kupca ili korisnika usluga ne mo┼że biti tehni─Źki poslata, bez potvrde da su uslovi pro─Źitani. To se obi─Źno posti┼że time da se mora kliknuti ili staviti kva─Źica (check) u odredjeno polje.

Zaklju─Źak

Elektronska trgovina, kao i celina elektronskog poslovanja postaje na┼ía svakodnevnica. Na osnovu standardnih propisa i novoste─Źenih iskustava formirana su nova pravila. Novi propisi u sebi nose mnogo tehni─Źkih regulativa koje nisu bliske obi─Źnim poslovnim korisnicima. Ova pravila se vi┼íe odnose na servise koji omogu─çavaju primenu ovakvog oblika poslovanja. U─Źesnici u prometu se rukovode op┼ítim pravilima, ali se tehnologija poslovanja menja. Umesto papira, olovki i pe─Źata, na scenu stupaju ra─Źunari, sa kojima se mnogo lak┼íe i br┼że obavlja sve ve─çi broj poslovnih transakcija.

Da bi to bile moguće potrebno je da se donesu nacionalni zakoni, uskladjeni sa prihvaćenim standardima. Naše zakonodavstvo kasni u odnosu na potrebe naših poslovnih ljudi, ali novodonošeni zakoni, a nadamo se i novi omogućiće primenu ne samo elektronskog potpisa već i drugih potrebnih za nesmetano elektronsko poslovanje i trgovinu.

LITERATURA:
1.Star─Źevi─ç Dr Miodrag, Medjunarodno privredno pravo, Beograd 2007.
2.Vikipedia ÔÇô elektronsko poslovanje, elektronska trgovina
3.E-trgovina, onlajn ─Źasopis o elektronskoj trgovini
4.dr Milan Markovi─ç, Elektronski potpis u Srbiji, e-magazin

This entry was posted in Ekonomija i finansije, Internet, Radovi and tagged , . Bookmark the permalink.

2 Responses to Elektronsko poslovanje, e-trgovina

  1. Pingback: Aleksandar Gvozden Info » Informati─Źka era

  2. Dexter says:

    lep i temeljan tekst o internet poslovanju ­čÖé

    Posetite sajt zapozadine visoke rezolucije

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.