Informatička era

Razvoj novih tehnologija najviše se odvija kroz razvoj informatičke tehnologije. Mogli bi smo reći da se celokupan tehnološki razvoj prožima sa razvojem informatičkih tehnologija, jer skoro sve što se sada pravi koristi informatičku tehnologiju za svoj razvoj i izradu, a često je i sam proizvod sa izvesnim primesama informatičke tehnologije. Mobilni telefoni se sve manje razlikuju od mobilnih računara, foto-aparati se sve manje mere po optičkoj moći, a sve više po megapikselima. Zastupljenost elektronike i informatičke tehnologije u automobilima je sve veća tako da je za održavanje ovih automobila potrebno poznavanje i informatičke tehnologije. Sve je to dovelo do pojave informatičke privrede.

Tranzicija industrijske u informatičku privredu
Nakon tranzicije poljoprivredne ere u industijsku najveći pomak načinjen je prelaskom iz industrijske u informatičku eru. Došlo je i do promene paradigme – od ograničenosti ključnih resursa ( fizičkih i finansijskih), sada ključnih resursa ima u izobilju: zannje i informacije. Sinonimi koji se koriste za informatičku eru jesu „elektronska privreda“, „post-industrijsko društvo“, ali i „privreda znanja“. Kako je u ovoj tranziciji napravljen najveći pomak često se ova epoha naziva i dobom neizvesnosti. Neizvesnost je posledica kombinacija nove tehnologije, konkurencije… Imperativ promene najviše opisuje ovakvu nizvesnost – promena po svaku cenu, „inovirajte ili nestanite sa scene“, „napredujte ili propadnite“.

Promena paradigme dovodi i do promene organizacije i funkcionisanja preduzeća. Veština menadžmenta jeste veština upravljanja promenama. Promene su toliko brze, da se ne meže opstati sa tehnologijom i znanjem od pre par godina. Veština da se predvidi kretanje u narednih par godina jeste veština uspešnog menadžmenta.

Za preduzeće sada postaje bitno da ne donosi samo profit, već da stvara nove vrednosti.
Informatička tehnologija postavlja nove izazove u promenama:
1. načina razmišljanja
2. organizacije preduzeća
3. tržišne pozicija
4. izvora konkurentnosti

1. Način razmišljanja
Menadžment tim više ne može stajati po strani i posmatrati promene, niti reagovati na promene drugih. Menadžment mora biti inovativan, mora biti ispred promena.

2. Organizacija preduzeća
Nove tehnologije su na direktan i indirektan način dovele i do promene organizacije preduzeća. Preduzeće koje je primilo novu tehnologiju više nema jednostavnu hijerarhiju po vertikali. Pojavljuje se složena „mrežna“ organizacija. Glavna karakteristika jeste poboljšana komunikacija u svim nivoima. Najveći broj komunikacija nije na menadžment nivou, tj nivou donošenja odlika, već na nižim nivoima.
Promene u organizaciji odslikavaju se i u promenama korišćenja resursa. Fizički resursi ustupaju sve više mesta znanju i informacijama.

3.Tržišna pozicija
Ponašanje konkurenata postaje sve više nedpredvidljivo. Mnogo više faktora utiče na poslovanje. Tržišna utakmica je neumoljiva i nemilosrdna. Uspešnost prestrukruiranja je važna osobina. Gašenje neperspektivnih poslova i ulazak na nova polja poslovanja iziskuje veliku pokretačku energiju. S druge strane troškovi ulaska u nove poslove postaju sve manji. Smrtnost preduzeća u novim oblastima manja je od smrtnosti preduzeća u tradicionalnim granama privrede. Ulaganja koja su potrebna prelaze iz velikih novčanih ulaganja u korist ljudskih resursa.

4. Izvori konkurentnosti
Komparativna prednost gubi bitku pred konkurentskom prednošću. Masovna proizvodnja popušta pod naletom malih preduzeća. Preduzeća koja su sposobna da smanje svoju veličinu i da postanu vitalna biće konkurentnija.

Karakteristike informatičke tehnologije
Nastojanje da se napravi mašina koja bi olakšala upravljanje operacijama, procesima i podacima postoji još od egipatskog doba. Medjutim, abakus, kao ni razni drugi instrumenti nije doveo do nečeg revolucionarnog. Tek pojava elektronskog računara postavlja nova pravila. Pojava mini računara i globalne mreže uslovila je nove trendove.
Elementi informatičke tehnologije (ere) jesu:
– Računar
– Kanali komunikacije
– Oprema za kostjumizaciju informacija

Računar jeste centralni tehnički aspekt ove ere, medjutim stavljmo ga u ravnopravnost sa komunikacijom i opremom za podesive informacije. Računari su sredstva koja najviše napreduju u ovom vremenu. U današnje vreme pojam računar se ne može uzimati u obzir bez operativnog sistema i pratećih programa, zato što upravo potrebe ovih sistema utiču na potrebe razvoja računarskih komponenti. Računari se razvijaju u svakom pogledu – razvijaju se veliki sistemi za obradu podataka, ali se ide i na minijaturizaciju (pomenimo projekat lap-top za svako dete). Računari postaju sve jači i opremljeniji za svakojake operacije. Sigurno je da će 2020. izgled klasičnog računara kao i njegovi interfejsi biti veoma drugačiji. Proces unosa i dobijanja informacija biće na nivou koji sada teško možemo i zamisliti. Razvoj neuronskih vlakana trebalo bi da omogući i poboljšane vidove “razmišljanja računara”.

Komunikacije omogućavaju razmenu podataka i znanja. Računari komuniciraju u realnom vremenu i omogućavaju pristup velikom broju informacija ili direktan pristup bazama podataka. Razvoj mreža kretao se od lokalnih mreža do globalne mreže. Brzine prenosa informacija su u početku bile veoma skromne i bile su dovoljne za iniciranje odredjenih procesa i jednostavniju obradu podataka. Razvoj mrežne opreme i mrežnih protokola uslovljen je poštovanjem odredjenog broja standarda u ovoj oblasti. Protokoli koji su sada u primeni neće uspeti da se zadrže još dugo na sceni, ali zahvaljujući svojoj moći prilagodjavanja internet će se lako proširiti (i ovo je bila jedna od uspešnih odluka sa predvidjanjem). U pripremi je čak i standardizacija za intergalaktički protokol, koja treba da uzme u obzir brzinu putovanja informacija u roku od nekoliko dana.

Globalna mreža nam pruža mogućnost kompanijskog pristupa na više lokacija po čitavom svetu, ali i pristup otvorenim informacijama na svetskoj mreži (internet). Najpopularniji protokol jeste HTTP (hiper-tekst-transfer-protokol) za šta se vezuje pojam WWW (vorld-vajd-veb).

Na ovaj način tržište informacija i znanja javno je dostupno svima. Cena informacije bitno je niža i pružila se prilika za dobijanje novih znanja. Razbijanje DNK povereno je sada milionima naučnika širom celog sveta upravo posredstvom interneta.

Veliki broj informacija nije lako obraditi. Oprema za kostjumizaciju informacija olakšava proces donošenja odluka. Sistemi za izveštavanje trebaju obraditi veliki broj informacija i organizovati ih.

Možemo izdvojiti 6 oblika sistema za izveštavanje:
– Sistem za procesuiranje transakcija (TPS) služi operativnom nivou u organizaciji
– Poznavanje rada sistema (KWS)
– Automatizacija kancelarijskog poslovanja (OAS)
– Sistem za podršku donošenju odluka (DSS)
– Upravljački informacioni sistemi (MIS) služe za upravljački nivo organizacije
– Podrška izvršnoj strukturi (ESS) služi strateškom nivou organizacije

Sistemi za kostjumizaciju su najnerazvijeniji deo informatičke tehnologije. Sistemi poslovne inteligencije se ne razvijaju dovoljno brzo koliko je to potreba savremenog menadžmenta. Suvoparno upravljanje informacijama nije dovoljno za kvalitetno upravljanje dogadjajima. Takvi sistemi trebaju da svedu i rizik poslovanja na najmanju moguću meru. Na tržištu postoje sistemi koji nisu jeftini. Ipak, uvodjenje takvih sistema i kvalitetno praćenje resursa donosi benefite u poslovanju. Ušteda je kako u pogledu ljudksih tako i materijalnih resursa.

Iskustva iz “Telekoma Srbija”:
Korporativno upravljanje informacijama u celini od najveće je važnosti. Stari sistem je bio dovoljan tek da zadovolji ogromna očekivanja i potrebe, i doprinese uspehu kompanije. Kada je firma narasla tekući IS bio je nedovoljan i postao prepreka za dalji rast. Zapravo započeo je da stvara troškove i gubitke.

Viši menadžment je sagledao i doneo odluku da je postojeći sistem neadekvatan.

Migracija na novi sistem nije bila samo pitanje tehnologije, čak ponajmanje, više je stvari bilo vezano za organizaciju, poslovanje i menadžment. Budući da je informacione tehnologija vrlo napredna i dostupna, projektni tim je bio sastavljen i dodeljen mu zadatak da dostavi novi sistem u najkraćem mogućem roku.

Trošak novog rešenja i implementacija IS nije bio problem – glavni rizici su u organizaciji i odluci kako je uklopiti u sistem.

Neposredna posledica je rast prodaje u drugoj polovini 2007. godine. Drugi pozitivni efekti ogledaju se ne samo na bolje kontrole tekućih aktivnosti i poslovanja, već i širok spektar opcija za pripremu budućih planova i prognozaprodaje i troškova, na korporativnom nivou.
Snižen je nivo operativnih troškova, troškova HR i omogućenje rasta prodaje.

Na kraju, analiza troškova i koristi pokazala je da uvodjenje novih IE bio potpuni uspeh, po svim finansijskim sredstvima.
Najvažnije, top menadžment je bio oduševljen novim IS jer im je omogućeno prilično efikasno upravljanje preduzeća. Izveštavanja su na dnevnoj bazi poboljšala su performanse komapnije i optimizovala resurse

Najveća kontradiktornost jeste da je informaciona tehnologija – mogućnost koja se može ali ne mora iskoristiti. Cena ove tehnologije je bitno manja od potencijala stvaranja novih vrednosti.

Promene do kojih dovodi IT u domenu biznisa (elektronsko poslovanje)
– Elektronska trgovina
– Elektronsko preduzeće i “lanac snabdevanja” (umreženi učesnici na osnovu uvida u baze podataka, definišu strategiju, biznis plan i plan akcije)
– B2B (biznis-za-biznis)

Elektronsko poslovanje

Elektronska privreda pred menadžment preduzeća postavlja nove teme, kao što su:
1.Poslovna mreža – Poslovna mreža (umreženi učesnici: preduzeće, kupci, partneri i konkurenti)
2.Redefinisanje biznis modela – za postojeća preduzeća to znači uspostavljanje paralelnog kanala poslovanja.
3.Kolaborativni marketing – novo tržište dovelo je i do pojave nivih kupaca sa svojim prohteima.

Promena paradigme
Preduzeće je uvek u interakciji sa svojim okruženjem, koga čine druga preduzeća, organizacije i institucije. Takvo funkcionisanje se objašnjava paradigmom. Paradigma je izložena promenama.

Promena paradigme – Odvija se promenom igre ili promenom pravila igre.
Tranziciju industrijske privrede u informatičku privredu karakteriše promena pravila igre.

Promena pravila igre objašnjava se:
– Odnosom informacija i informacija za akciju (efekat ekonomije informacija)
– Odnosom izmedju automatizacije i povezanosti

Glavna obeležja informacije za akciju su: brojnost, prilagodljivost i interaktivnost. Moderna informatička tehnologija nudi povezanost i interaktivnost.  Konvencionalni model „jedan sa svima“ menja se u model „svi sa svima“.
Znanje postaje ključni resurs, pogotovo znanje koje će povećati broj informacija za akciju. Kako je znanje svojstveno ljudima, ljudski resurs postaje „humani kapital“, odnosno u globalnoj mreži reflektuje se kao „digitalni kapital“. Ovo je novina, jer su u klasičnom sistemu ekonomije ljudi kao radna snaga predstavljali trošak. U novom biznis modelu ljudi sa znanjem nisu trošak, oni postaju ključni kapital.

Odnos izmedju automatizacije i povezanosti drugi je aspekt promene pravila igre. Suštinu automatizacije čini povezivanje aktivnosti. Fokus automatizacije jeste jačanje veza izmedju aktivnosti. Povezanost izmedju aktivnosti omogućava koncentraciju na aktivnosti koje najviše doprinose stvaranju vrednosti.2

Konvencionalni pristup daje podelu na primarne procese (nabavka, proizvodnja…) i procese podrške (marketing, računovodstvo…). Odnosi izmedju primarnih procesa su sekvencijalne prirode, a odnosi izmedju primarnih i procesa za podršku interaktivne prirode. U novom pristupu osnova povezivanja svih procesa je interaktivnost.
Preduzeća su od vremena industrijske revolucije do danas prolazila kroz tri etape razvoja: konvencionalno preduzeće, širi koncept preduzeća i poslovna mreža. Korišćenje resursa kod konvencionalnog preduzeća karakteriše fokusna fizičke resurse, dok je alokacija resursa uslovljena pravilima koncepcije ograničenih resursa.

Preduzeće informatičke ere nalazi se u većem broju poslovnih mreža. Digitalni kapital na ovaj način dobija primat. Izobilje informacija i znanja utiče na alokaciju resursa. Preduzeće u informatičkoj eri biva okrenuto kupcima, kao i masovnoj kostjumizaciji. Maksimizira se broj usluga.

Interakcija preduzeća i njegovog okruženja dovodi do promena, konvencionalno preduzeće primenjuje reaktivnu paradigmu, dok poslovna mreža primenjuje kolaborativnu paradigmu.

U industrijskoj eri promene u hijerarhiji nisu bile dobrodošle. Centralizacija na način odvajanja upravljanja od izvršenja posledica je kontrole informacija koja menadžerskom timu daje mogućnost i snagu donošenja odluka. Nova paradigma podstiče promene. Diskontinuitet izaziva, a pošto kostjumizacija treba biti masovna, potrebna je potpuna decentralizacija. Obilje informacija i znanja u igri smanjuje neizvesnost. Rezultat toga mora biti zadovoljan kupac, odnosno cilj nije samo profit već stvaranje nove vrednosti.

Novi principi menadžmenta
U industrijskoj privredi važila je funkcionalna hijerarhija,  – principi karakteristični za funkcionalnu hijerarhiju i birokratski menadžment.

U preduzećima industrijske privrede principi funkcionalne hijerarhije i birokratskog menadžmenta su osnova sistema planiranja i sistema praćenja performansi. Ovakav sistem imao je svoje cikluse koji se veoma dugi, najčešće odredjeni dužinom fiskalne godine.

Tržište medjutim traži mnogo više, zahtev se treba obraditi u realnom vremenu. Informacije i znanje postaju primarni resursi. Ono što je karakteristično za njih jeste da se ovi resursi ne troše upotrebom, već se njihova vrednost uvećava što se više koriste. Na ovaj način za ulazak u novi biznis znanje postaje kapitalno dobro. Jedna od promena jeste što je za uspeh potrebnija brzina u odnosu na prethodno doba kada je bio najpotrebniji kapital. Problem u poslovanju sada imaju „spora“, a ne kao ranije „mala“ preduzeća.

Došlo se do dvostruke tranzicije: funkcionalne hijerarhije u mrežnu organizaciju i birokratskog menadžmenta u adhokratski menadžment.

Principi menadžmenta preduzeća u informatičkoj privredi:
1.Princip vodjstva (menadžer formuliše i koordinira viziju preduzeća)
2.Princip dometa menadžerske nadležnosti (domet menadžerske nadležnosti nije striktno definisan)
3.Princip kontrole (indirektni karakter kontrole: praćenje rezultata umesto praćenja radne norme)
4.Princip nagradjivanja (na nagradu utiču rezultati, a ne pozicija)
5.Princip vrste radnika (gubi se podela na one koji osmišljavaju i one koji rade)
6.Princip stvaranja vrednosti
7.Informatički princip (masovni pristup informacijama)
8.Princip koordinacije
9.Princip dinamičke ravnoteže (stvorena vrednost se prati u realnom vremenu)
10.Princip projektne organizacije posla (aktivnosti se grupišu u projekte)
11.Princip oblikovanja organizacije
12.Princip strategijske organizacije, praćenja misije (preduzeće se nalazi na usluzi kupcima)
13.Princip timskog rada
14.Princip komunikacije
15.Princip timske nadležnosti
16.Princip realnog vremena (odluke o alokaciji resursa donose se u realnom vremenu)
17.Princip povratne sprege (povratne informacije su osnova kontrole i nagradjivanja zaposlenih)
18.Princip rešavanja konflikata
19.Princip oportuniteta (aktivnosti suorijentisane na korišćenje mogućnosti umesto na rešavanje problema)
20.Princip granice (promenljive granice su osnova za mrežne relacije)

Promene su posledica diskontinuiteta. U novim uslovima neminovna je promena ponašanja. Težište menadžmenta se pomera sa rigidne kontrole na fleksibilno planiranje. Promena fokusa kod jednog konkurenta primorava druge na stalno manevrisanje u postojećoj ili novoj grani kako bi se zaštitila i unapredila postojeća pozicija i stekla nova.
Imperativ postaje stvaranje vrednosti. Sposobnost stvaranja vrednosti postaje kritična kompetetnost menadžerskog tima. Vrednost je ne samo okvir, već i ograničenje, odnosno, ultimativni cilj. Vrednost se ostvaruje ukoliko preduzeće ostvaruje profitabilni rast.

Menadžment zasnovan na vrednosti (stvaranju vrednosti) postaje zahtev menadžmentu u informatičkoj eri.

LITERATURA:
1.Menadžment i strategija, D. Djuričin, S. Janošević, Beograd
2.Telekom Srbija: Implementing new Information system – Business Intelligence, Stojan Vatreš

This entry was posted in Ekonomija i finansije, Internet, Radovi and tagged , , . Bookmark the permalink.

One Response to Informatička era

  1. This site was… how do you say it? Relevant!!
    Finally I’ve found something which helped me. Kudos!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *