Obdarenost dece – prvi deo

POJAM OBDARENOSTI

Nosioci ljudskog napretka, kako ─Źovecanstva u celini tako i svake zemlje posebno, su ljudi stvaraoci, inovatori, nau─Źnici. To je jedan manji deo ljudi, stoti deo op┼íte populacije, koji nosi najve─çi deo humanog napretka. Pogotovo, u ovo doba progresivne nau─Źne, tehni─Źke i kulturne ekspanzije napredak mogu garantovati samo takvi ljudi. U svakom obliku ljudskih aktivnosti isti─Źu se takvi ljudi. Njihove op┼íte odlike su visoka inteligencija, kreativnost, visok nivo aspiracije, a zajedni─Źko im je da su te sposobnosti pokazivali vrlo rano, u detinjsivu. Ovakve se osobe kao deca isti─Źu svojom bistro┼í─çu, naprednija su od ostalih vr┼ínjaka, dobri su u─Źenici, ali postoji i veliki broj onih koji zbog nekih sporednih faktora ne uspeju da se iska┼żu i razviju svoje sposobnosti ili ─Źak postanu i problem za dru┼ítvo.

Zbog svega ovoga nastoji se da se takve osobe jo┼í u detinjstvu identifikuju kako bi im se pru┼żili ┼íto bolji uslovi za njihov razvoj i napredak ┼íto ─çe se sredini koja o njima vodi brigu i ula┼że┬á mnogostruko vratiti.

Jo┼í od davnina su ljudi pokazivali odre─Ĺeno interesovanje za obdarenu decu, za decu sa natprose─Źnim sposobnostima Ôłĺ onu koja su zadatke re┼íavala brze i uspe┼ínije od ostale dece. Takva deca su se vi┼íe isticala od ostale. Kasnije su, uglavnom postajala zna─Źajne li─Źnosti.

Danas koristimo vise termina za ovu pojavu. Potrebno je razli─Źiti ih jer su neki sinonimi, neki su vi┼íe ili manje pogodni. Tako se javljaju obdarenost, darovitost, nadarenost, talentovanost kao sinonimi. Oni ozna─Źavaju posedovanje nekog dara, sposobnosti. U vezi nadarenosti javljaju se izrazi kao sto su bistro dete, pametno, sposobno, inteligentno, kreativno koji predstavljaju pojedine aspekte obdarenosti. Takvi su izrazi u neprosve─çenim sredinama smatrani jednakim. I u literaiuri postoje razli─Źita iumacenja o ─Źemu de kasnije biti re─Źi.

Va┼żno je za dalji tok da se defini┼íe pojam obdarenosti. Me─Ĺu prvima koji su sistematski i nau─Źno prou─Źavali obdarenu decu je Terman (TERMAN, Lewis Madison / Geneti─Źke studije genija,

Inteligencija ┼íkolske dece) koji je obdarenost posmatrao kao visoku intelektualnu sposobnost dece. Terman je 1921. godine zapo─Źeo istra┼żivanje u Kaliforniji uzev┼íi u po─Źetku populaciju od 290000 dece. On je izvr┼íio merenja fizi─Źkih sposobnosti, testiranje inteligencije, testiranje znanja i merenje karaktera.

Tako je izdvojio 1500 ispitanika ─Źija je inteligencija iznosila vi┼íe od 140 Q.I. Kasnije je kontrolisao njihov razvoj kako kroz ┼íkolovanje tako i kroz uspeh u ┼żivotu. Do┼íao je do rezultata koje je objavio u svojim studijama, a smatra ih karakteristikama obdarenih:

-osobe ─Źiji Q.I. iznosi 140 i vise

-dominantnost se javlja i u fizi─Źkim sposobnostima, zdravlju, socijalnoj adaptivnosti

-najvi┼íe rezultate postizu u periodu od 25. do 35. godine ┼żivota

-njihov intelektualni razvoj ranije po─Źinje, br┼żi je, a i kasnije se zavr┼íava

-razvijenije su verbalne sposobnosti

Slede─çi istraziva─Ź je Pol Viti (Witty) koji je obdarenu decu definisao onom ─Źiji su rezultati trajno visoki u mnogim oblastima. On je ovako pored inteligencije u obdarenost ukljucio i kreativnost, stvaralacki rad. On smatra da obdarena deca poseduju slede─çe karakteristike:

-rano kori┼í─çenje ┼íirokog re─Źnika

-spretnost u jeziku, kori┼í─çenje fraza i slo┼żenih recenica

-interes za knjige, rana sposobnost ─Źitanja

-razvijena razli─Źita interesovanja (nau─Źna i umetni─Źka)

-sposobnost koncentracije

-op┼íta zapa┼żanja, otkrivanje odnosa uzroka i posledica

Ruski nau─Źnik Teplov smatra da mo┼żemo govoriti o op┼ítim i specijalnim momentima obdarenosti. Mo┼żemo prihvatiti da su obdareni oni koji posti┼żu natprose─Źne rezultate u bilo kojoj teorijskoj ili prakti─Źnoj dru┼ítveno korisnoj akiivnosti.

Po psiholoskom re─Źniku (Dragan Krsti─ç) darovitost je “ukupnost potencijalnih sposobnosti; ispoljava se jo┼í u ranom detinjstvu, naro─Źito posle prohodavanja i razvoja drugih motori─Źkih sposobnosti, ┼íto detetu daje mogu─çnost koordinacije pokreta i rukovanje predmetima, kao i posle razvoja simboli─Źikog sistema (jezika) koji detetu otvara mogu─çnost apstraktnijeg mi┼íljenja. Darovitost se ispoljava u nekoj posebnoj, ili u vi┼íe oblasti. Testovi sposobnosti sa zadovoljavaju─çom pouzdano┼í─çu otkrivaju darovitost.

Kasnije ispoljavanje darovitosti uslovljeno je mnogim ─Źiniocima; u prvom redu, zavisno je od same strukture li─Źnosti i nekih nekognitivnih crta li─Źinosti, a zatim od spoljnih, dru┼ítvenih i materijalnih ─Źinilaca. Smatra se da u samoj populaciji ima 2,5% darovitih (priblizno koliko i mentalno zaostalih), ali da nisu svi razvili svoje potencijalne mogu─çnosti.

U savremenim dru┼ítvima problem darovitih se kriti─Źno postavlja kao uslov razvoja, jer je eksploatacija materijalnih izvora u savremenoj civilizaciji mogu─ça jedino valjanim kori┼í─çenjem ljudskih izvora. Stoga je identifikacija, razvoj i status darovitih osnovni kriterijum ocene razvijenosti drustva.

Terminolo┼íki je obra─Ĺen i pojam obdarenosti kao “na─Źelno, darovitost, sa naglaskom na prirodnom, naslednom poreklu mogu─çnosti za razvoj, kao i na eventualnom, postojanju neke u┼że sposobnosti u visokom stepenu.”

U pedagoskoj enciklopediji darovitost se pored ostalog defini┼íe “jedinstvenim sklopom crta li─Źnosti kao distiktivnom karakteristikom obdarenosti. “Darovitorn decom tako─Ĺe se smatraju “ona sa izuzetno razvijenim specijalnim sposobnostima. Darovitost je mnogostrana, raznovrsna i povezana sa celokupnom licno┼í─çu deteta, mo┼że postojati u razli─Źitom stepenu i kvalitetu i pod dejstvom stimulativnih uslova mogu─çe je kontinuirano razvijati.”

Ivan Koren smatra da je obdarenost “svojevrstan sklop osobina koje omogu─çavaju pojedincu da na produktivan ili reproduktivan na─Źin posti┼że dosledno izrazite natprose─Źne rezultate u jednoj ili vi┼íe oblasti ljudskih delatnosti, a uslovljena je visokim stepenom razvitka pojedinih sposobnosti i povoljnom unutra┼ínjom i spolja┼ínom stimulacijom. ” (Ivan Koren: Otkrivanje intelektualno nadarene omladine, Sisak 1972,str-26. )

Jasno je da se pod obdareno┼í─çu smatraju sposobnosti za izra┼żajno natprose─Źne rezultate (visoki potencijal!) u bilo kojoj vrsti humanih aktivnosti, ali se naglasak stavlja na mentalne, intelektualne procese. Neki opet prave dalju razliku vezuju─çi obdarenost isklju─Źivo za inteligenciju, separati┼íu─çi obdarenost i kreativnost.

Dr Nedeljka Gajanovi─ç isti─Źe “Nadarenost (darovitost) je osobina neke osobe (odnosno deteta) koja se odnosi na natprose─Źnu razvijenost (zrelost) inteligencije u odnosu na ostale (svoje vr┼ínjake).” (Dr N. Gajanovi─ç -Specifi─Źnosti nadarenih i rad sa njima -Nasa ┼íkola br.3-4, Sarajevo 1986. str:156)

Interesantna je podela koju je dala Bosiljka ─Éordevi─ç. Ona terminolo┼íki nijansira pojmove: darovit, visoko darovit, talentovan i akademski talentovan: “Pod pojmom darovit, me─Ĺu stru─Źnjacima se obi─Źno podrazumeva (a negde i eksplicitno ka┼że) mentalno darovit sa visokim op┼ítim intelektualnim sposobnostima. Tom pojmu, po svom sadr┼żaju, vrlo je sli─Źan, blizak pojam i termin visoko darovit. Kada se ka┼że akademski darovit, onda se podrazumeva da je neko sposoban za sticanje akademskih znanja ili znanja iz oblasti prirodnih, nekih dru┼ítvenih i egzaktnih nauka (matematike, fizike). Pod pojmom talentovan obi─Źno se podrazumeva pojedinac koji ima neke posebne, specijalne sklonosti i darove, naj─Źe┼í─çe u oblasti umetnosti, sa nagla┼íenim kreativnim, stvarala─Źkim sposobnostima (muzika, slikarstvo, pozori┼íte, ali i pronalaza┼ítvo u razliditim pravcima).” (B. ─Éor─Ĺevi─ç -Dodatni rad u─Źenika O┼á, Beograd 1977. str:16.)

Ipak moramo uzeti u obzir multidimenzionalnost ─Źoveka, njegove li─Źnosti i sposobnosti. Tako i obdarenost mo┼że biti mnogostrana. Ovo je poku┼íaj da se pojava obdarenosti produbi i detaljno analizira, tako─Ĺe uzmu u obzir mnogobrojni unutra┼ínji i spoljni faktori.

Obdarenost mozemo ra┼í─Źlaniti na dispozicije i sposobnosti.

Dispozicije su genetski faktor, stvar nasle─Ĺa dominantnih ili recesivnih osobina koje se prenose kako od roditelja, tako i od nekoliko generacija unapred. Druga va┼żna stvar (o kojoj nije bilo re─Źi u dosada┼ínjim studijama o obdarenima) je prenatalni period.

Pitanje je da li se u prenatalnom periodu mogu formirati neke dispozicije, ali je sigurno da se mogu iz njih formirati sposobnosti, odnosno smanjiti ili isklju─Źiti dispozicije. Ovde je interesantan eksperiment nau─Źnika Hajnsa (Heyns). On je usavr┼íio tehniku pomo─çu koje se na stomak i karlicu trudnih ┼żena navla─Źi plasti─Źna kesa u kojoj je pritisak smanjen ne jednu petinu atmosfere -proceduru koju je nazvao dekompresijom ili fetalnom oksigenacijom. Ova procedura je trajala pola sata dnevno tokom poslednjih deset dana trudno─çe i po─Źetka poro─Ĺaja. Cilj ovog smanjenja pritiska na matericu bio je da se smanje poro─Ĺajni bolovi i olak┼ía cirkulacija maj─Źine krvi. Pokazalo se da su deca ovih majki izuzetno inteligentna. 0 ─Źemu se ovde radi? -U poslednjim nedeljama trudno─çe posteljica vi┼íe ne raste i srce deteta nema vi┼íe snage da kroz nju pumpa krv. Nau─Źnik Hajns veruje da, sledstveno tome, mozak u ve─çine fetusa ne uspeva da se razvije do krajnjih granica; maj─Źin krvotok nije u stanju da fetusu dovede onoliko kiseonika koliko mu je potrebno.

Oksigenacija maj─Źine krvi pomaze da se ovaj nedostatak savlada. U ovom slu─Źaju prati se dalji razvoj inteligencije ove dece da bi se ustanovilo da li ─çe i dalje ostati inteligentnija, kao i da bi se ispitale eventualne nepo┼żeljne posledice.

Savremena nauka otkrila je i pojavu zvanu transdukcija. Pomo─çu ove tehnike mogu─çe je menjati genetske strukture. Na ovaj na─Źin bilo bi mogu─çe na genetskom nivou stvoriti dispozicije.

Me─Ĺutim, ovo su stvari vezane vi┼íe za genetiku i medicinu prenatalnog perioda. Nama je zna─Źajnije sta se doga─Ĺa posle ro─Ĺenja.

Dispozicije se putem aktivnosti i iskustva formiraju u sposobnosti. Za nastanak i razvoj sposobnost najva┼żnije su aktivnosti i iskustva, saznanja u ranom detinjstvu -primarno do 5. odnosno do 10. godine ┼żivota, ─Źime se formiraju oblici sposobnosti, op┼íte ili specifi─Źne. Dakle, ukupna obdarenost je uslovljena time koliko ─çemo iskoristiti dispozicije, genetski potencijal. Oblik obdarenosti zavisi od aktivnosti, iskustva i potencijala.

Sposobnosti se dalje razvijaju, usavr┼íavaju i ┼íkoluju, a i postepeno koriste ili miruju do tre─çe decenije zivota. Tada se javlja najve─ça produktivnost i statisti─Źki je zabele┼żena od 25. do 35. godine zivota. U nekim oblastima visok nivo produktivnosti traje i posle 50. godine ┼żivota. Postoji obja┼ínjenje za ovu pojavu. Naime inteligencija, a i mnoge druge sposobnosti se razvijaju, u ve─çini slu─Źajeva do 25 godine i tada dosti┼żu najvi┼íi nivo. Inteligencija po─Źinje lagano da opada posle 30. godine ┼żivota, ali do tada se formiraju iskustva. U zanimanjima gde je potrebna kreativnost produktivnost opada. Inteligencija slabi tako, da se smatra, da je sa 50 godina ┼żivota inteligencija manja za godinu dana u odnosu na 20. godinu, a u 60. godini i za dve godine manja. Uop┼íte slabe i ostale mentalne aktivnosti, deformi┼íu se.

This entry was posted in Radovi and tagged , , . Bookmark the permalink.

1 Response to Obdarenost dece – prvi deo

  1. Bole says:

    Talentovan talentovaniji najtalentovaniji i talentovan u vra┼żju mater!

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.