Prinudan otkup akcija

Skoro pet miliona građana postalo je akcionar NIS-a. Mnogi će požuriti da prodaju svoje akcije, ali biće i onih koji će želeti da ih saučuvaju.

Njih međutim čeka zakonska začkoljica koja kaže da većinski vlasnik koji preuzme više od 95 odsto akcija predzeća ima pravo da prinduno otkupi sve preostale akcije.

Pravo na svojinu ustavom je garantovano, ali ako ste manjinski akcionar u preduzeću to za vas ne mora da važi.

Zakon o preuzimanju akcionarskih društava u članu 34. naime kaže da ukoliko putem ponude za preuzimanje većinski vlasnik stekne 95 odsto plus jednu akciju, on ima pravo da prinudno otkupi preostale akcije.

Drugim rečima, ako nećete da prodate akcije milom, kad ostanete u manjini, akcije će biti prodate silom.

To se upravo desilo i Vladimiru Tepavčeviću, bivšem radniku “Fabrike šećera Bačka“ koji je imao 76 akcija koje je želeo da sačuva.

“Njih nisam hteo da prodam, 15 aprila sam dobio ponudu od Sunokua da otkupi tih preostalih 76 deonica, do 10. maja je trajala prodaja akcija. Pošto nisam hteo da prodam, posle petnaestak dana dobio sam obaveštenje o prinudnoj prodaji akcija“, kaže on.

Iako se manjinski akcionari koji godinama čuvaju akcije svog preduzeća, često osećaju prevarenim kad većinski akcionar i bez njihove saglasnosti preuzme akcije, treba napomenuti da je to praksa i na svim razvijenim tržištima.

Razlog za to je što kompanije sa malim brojem slobodnih akcija jednostavno nisu atraktivne na berzi. S druge strane, motiv većinskog vlasnika da postane stopostotini vlasnik je jasan – smanjenje troškova i izalazk sa berze.

“Primer kao što je bio slučaj sa Apatinskom pivarom gde većinski vlasnik ima 99, nešto procenata akcija tu neam nikakve trgovine, tu cena koja se odredi na berzi nije fer, a da ne pričamo o kompaniji koja svake godine mora da zakazuje skupštinu akcionara i da ispunjava razne druge uslove koje moraju da rade korporacije“, objašnjava glavni broker “Sinteza invest”, Nenad Gujaničić.

Gujaničić navodi i da je osnovni problem našeg tržišta to što nije efikasno i što se svaki put može postaviti pitanje da li je većinski vlasnik po realnoj ceni stekao većinski paket.

Jer, ako je većinsko vlasništvo stekao za male pare, samim tim dobio je priliku i da po nižoj ceni od realne isitisne male akcionare.

Izvor: B92