Da li je svet spreman za električne automobile? – Srbija nije!

U svetu su sve popularniji, na našim ulicama gotovo ih je nemoguće videti. Električni automobili obeležiće nadolazeću budućnost, da li smo spremni za njih?
Da li je svet spreman za električne automobile? – Srbija nije!

Koncept električnih automobila je jednostavan. Potrebno je da imate utičnicu za struju, priključite auto, napunite i vozite. Slično, kao što to radite sa mobilnim telefonom. Međutim, da li je sve toliko jednostavno.

Nafta je još uvek primarni resurs za pokretanje saobraćaja. Međutim, usled velikog zagađenja, kao i skorog kraja zaliha koje se eksploatišu, auto industrija se okreće drugim energeticima. Nakon istraživanja sa različitim vrstama energenata (hidrogen, različiti gasovi…), električna energija se pokazala isplativom. Pre svega, zahvaljujući poboljšanim mogućnostima skladištenja električne energije modernim baterijama. Iako daleko od idealnog, moredni način skladištenja u litijum-jonskim baterijama je mnogo bolji od dosadašnjih načina skladištenja i omogućava autonomiju automobilima na više od 150 pređenih kilometara po pojedinačnom punjenju.

Rešenje za poboljšanje autonomije i sprečavanje zastoja usled nedostataka samog električnog sklopa, ali i infrastrukture je nađeno u hibridim pogonima. Primarni način pogona je električni, a benzin je tu da pomogne, kao rezerni način, ili kao način da se dopuni baterija.

Pitanje infrastrukture

Ovde dolazimo do pitanja infrastrukture za punjenje. Ukoliko živite u kući sa dvorištem, ili imate garažu, automobil lako možete prikačiti za postojeću električnu instalaciju. Ukoliko to nemate, u zavisnosti ste od toga hoće li grad u kome živite omogućiti ovakvu vrstu instalacije na parkinzima. Takođe, potrebni su punktovi za dopunu, u samom gradu, na autoputu i drugim mestima, pre svega turističkim.

Povećanje potrošnje električne energije

Međutim, porast broja električnih automobila dovešće do značajnije potrošnje goriva. Ukoliko bi njihovo učešće prešlo 50%, to bi sigurno dovelo do kolapsa elektroenergetske mreže u mnogim zemljama. Sva ona energija koja se više ne dobija iz naftnih derivata, mora se dobiti na drugi način. To znači veće angažovanje postrojenja za proizvodnju elektične energije, samim tim i do većeg crpljenja resursa, obnovljivih ili neobnovljivih.

Ekologija

Podsetimo da se najveći deo struje u Srbiji dobija iz lignita, delimično iz hidroenergije, dok je zanemarljiv udeo solarne i energije vetra. Povećanje potrošnje lignita dovelo bi do još većeg zagađenja, tako da pozitivnog pomaka u ekologiji neće biti. Takođe, odlaganje potrošenih sirovina će biti dodatni problem.

Skladištenje energije, proizvodnja baterija

U proizvodnji baterija je došlo do značajnog pomaka. Baterije su mnogo bolje, omogućuju bolje i duže snabdevanje električnih uređaja. Međutim, slično kao i kod mobilnih telefona, ove baterje imaju svoja ograničenja. Nakon određenog broja ciklusa punjenja i pražnjenja, kao i od samog starenja, baterije gube svoj kapacitet.

To znači da ćete sa novim električnim automobilom mođi da pređete 150 kilometara, ali posle određenog perioda nećete moći ni 50.

Zamena baterija je skupa, ali je još veći problem odlaganje potrošenih baterija.

Sirovine za proizvodnju električnih automobila

Litijum, kobalt, mangan i grafit su resursi koji su najpotrebniji auto-industriji budućnosti. Budući da se litijum već prilično crpe za potrebe mobilnih uređaja, pre svega telefona, nalazišta ovih metala postaju značajnija.

Takođe, skladištenje i reciklaža potrošenih baterija predstavljaju značajnu poslovnu šansu. Trenutna isplativost je na tome da se baterija mora potpuno reciklirati, ali će u bliskoj budućnosti profit biti sve veći.

Trendovi, subvencije…

U svetu prednjači Norveška, sa 30% učešća elektro-automobila u ukupnoj kupovini automobila, pre svega zahvaljujući subvencijama, to jest oslobođenju od taksi za nabavku ovih vozila. U ostalim zemljama procenat je znatno manji, ali zahvaljujući subvencijama i olakšicama, taj trend će se povećati. Olakšice su – oslobođenje od carine, poreza, registracije, mogućnost besplatnog parkiranja i upotrebe traka za gradski prevoz.

Gde je ovde Srbija?

O svemu ovome se u Srbiji ne poklanja mnogo pažnje. Osim otvaranja jednog punkta za punjenje električnih automobila, što je simboličnog značaja, država ne pridodaje značaj ovim trendovima. Ne postoji strategija prilagođenja ni saobraćajne, niti industrijske i ekološke infrastrukture.

Ipak, punktovi za punjenje mogu da predstaljaju najmanji problem. Veći problem je elektroenergetska mreža, kao i proizvodni kapaciteti. Kao što smo napomenuli, najveći procenat struje u Srbiji dolazi iz Obrenovca i Kostolca, dakle od fosilnih goriva, pretežno lignita.

Srbiji je neophodna energetska strategija, pre svega bazirana na obnovljivim izvorima ili na nuklearni pogon.

Poreski tretman

Fiskalni sistem Srbije trenutno priličo zavisi od PDV-a, ali i od akciza. Učešće akciza je na izuzetno visokom, neprihvatljivom nivou. Uloga akcija, prvobitno projektovana da smanji potrošnju štetnih materija, je da puni budžet. Smanjenjem potrošnje naftnih derivata urušio bi se budžetski sistem zemlje, a to država nikako neće dozvoliti.

Stoga i nema govora o subvencijama za električne automobile. Alternativa bi bile dodatne akcize za potrošnju elektične energije van dozvoljenog opsega, ili neko sveopšte oporezivanje što bi umnogome povećalo cenu električne energije i znatno ugrozilo standard građana.

Industrijska šansa

Reciklaža otpada električnih automobila, pre svega baterija može biti velika poslovna šansa.

Međutim, postoje procene da Srbija raspolaže sa čak 20% procenata svetskih rezervi litijuma. Od toga je polovina već poklonjena stranim kompanijama.

Potrošnja električne energije ne mora biti samo problem, već i poslovni izazov. Ukoliko država nađe načina da prizvodi više struje iz obnovljivih izvora ili stimuliše “male”/individualne proizvođače, to može biti nešto pozitivno za Srbiju. Kako su ulaganja u nauku više nego skromna, ne možemo puno pričati o izgradnji nuklearnih centrala, barem ne od domaće pameti i domaćim tehnologijama.

Zaključak

Električni automobili će dovesti do revolucije u saobraćaju, ali će sigurno prilično promeniti i industriju, kako auto-industriju, tako i celokupnu. Promena fisklanih politika dovodi i do drugačijih odnosa u ekonomiji i društvu.

Sve u svemu, jedan veliki izazov. Da li ste spremni za ovako nešto?

This entry was posted in Ekonomija i finansije and tagged . Bookmark the permalink.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *