Nadali smo se, da ukoliko valjano napišemo ovaj  dokument i pribavimo sva potrebna dokumenta, uz kvalitetnu finansijsku matematiku možemo računati na ova sredstva.

Nakon početnih peripetija – da li i kada se može konkurisati, za koje kreditne linije i pod kojim uslovima, nakon mesec dana počeo sam da pišem. Bio je problem pribaviti sve finansijske i ostale potrebne papire (garancije i sl.). Međutim, usred pisanja saznao sam da je promenjena kamatna stopa. Potom su promenjeni i periodi otplate, kao i najveći dozvoljeni iznos. Na kraju i namena kredita.

.

Jedna od formulacija jeste bio investicioni kredit ili obrtna sredstva?? Zar unos obrtnih sredstava ne predstavlja vid investicije?

Pregled potrebne dokumentacije: http://www.fondzarazvoj.gov.rs/uputstva_pd.html

Na kraju me je iznenadilo šta se sve traži, za razliku od Fonda za razvoj Crne gore, gde je dovoljno skinuti PDF i popuniti olovkom. Ipak, savladali smo matematiku i predali projekat.

Nakon nekoliko meseci čekanja i odlaganja upravnog odbora, konačno je stiglo odobrenje. Međutim, radost je kratko trajala: odobreno je 30% traženog iznosa.

.

Šta je ovde problem?

To što je tražen kredit za obrtna sredtsva i to 100% potrebmog iznosa, dakle bez učešća. Finanijska matematika pokazala je plan otplate, stopu rentabilnost, koeficijente isplativosti. Planirano je pokretanje proizvodnje u zabačenom delu zemlje, proizvodnja je 100% izvozno orijentisana, otvaraju se nova radna mesta.

Kako neko može paušalno odbaciti ovakve analize i proizvoljno doneti odluku o visini odobrenih sredstava? Da li ovi stručnjaci znaju da to zahteva promenu projektne dokumentacije?

.

Koji su to stručnjaci:

Mlađan Dinkić, predsednik UO

Slobodan Milosavljević,
Diana Dragutinović,
Sulejman Ugljanin,
Milutin Mrkonjić,
Rasim Ljaljić

Postideo sam se svojeg ekonomskog obrazovanja. Mesec dana pisanja projekta, a ljudi za par minuta to preračunaju. Očigledno se radi o nekoj drugoj ekonomiji.

Kredit, posle svega ovoga, naravno, nije povučen. Neko vam daje na kašičicu, s druge strane zahteva da ispunite sve što ste naveli u projektu.

.

Pogledajte ovaj članak: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/193653/Drzavne-pare-i-za-vlasnike-jahti. Mislim da on dovoljno govori o pravoj nameri ovog fonda.

Stručnost Fonda za razvoj :: Aleksandar Gvozden Info

Ovo je reklamacija koju sam uputio telenoru, ocekujem odgovor:

Sporna je stavka ‘internacionalni pozivi’
U ovom periodu nisam obavio ni jedan takav poziv.

Ono sta sam primetio jeste sledece:
- izvrsio sam preusmerenje poziva na svoj sluzbeni telefon (*********). Preusmerenje sam testirao i bio siguran da je uradjeno kako treba.
Medjutim, nakon primedbe da me se javlja neki cudan glas proverio sam preusmerenje i zatekao nepoznat broj telefona u cudnoj formi.

Smatram da sam na ovaj nacin ostecen, buduci da imam iskustva sa preusmeravanjem poziva, Na mts broju preusmeravanje mi jos uvek funkcionise kako treba.

063 paket (isti broj) koristim od ’98 godine i sve sam manje zadovoljan uslugom. Najpre je cudno obracunavan GPRS saobracaj, sada problem sa preusmeravanjem. Ovog meseca sam bio u inostranstvu i vise puta kada sam pozivao suprugu dobijao sam pogresan broj telefona.

Molio bih da utvrdite kako je doslo do promene ovog broja. Pozivom korisnickog servisa dobio sam uveravanje da ovo nije moguce, ali smatram da takvo objasnjenje nije u redu.

Ponovo telenor – preusmeravanje poziva :: Aleksandar Gvozden Info

Ovo je letak iz 1999. godine. Možda i ranije. Tada je bio vrlo popularan.

Nažalost, opet je ovih godina postao aktuelan. Mislio sam da nema nesposobnijeg političara od Vojislava dr Koštunice, ali sam bio u zabludi. Vlada nejakog Mirka, pod okrijem Borisa bez zemlje, Krkodačića i Novobeogradskih rokera pokazala je puno svoju snagu. Rezultat je: izbegli smo totalnu propast.

Za dve godine njihove vladavine izgubili smo dve godine…

Da li se nešto promenilo? :: Aleksandar Gvozden Info

Međutim, kada počnu da štrajkuju radnici u javnim preduzećima onda nastaje problem. Moć “državnih” sindikata je i dalje velika. Popustljivost Vlade je podrazumevana u ovom slučaju. Iako se možemo složiti da su radnici u pravu, ipak, njihovo povećanje plata udara sve ostale u džepu. Kao što se iz budžeta izdvaja za Krkobabićevu penziju od preko 90.000 dinara, tako će i povećanje plata onih koji imaju preko 50.000 ići na teret onih koji zarađuju do 30.000 mesečno.

Posle EPS-a štrajkovaće Telekom, verovatno pošta. Javiće se, gotovo sigurno medicinari i prosvetari, po “default-u” (podrazumevano). Da bi se namirile ove “potrepštine” Vlada će povćati svoje zahvate putem poreza i akciza. Neminovno je povećanje akciza na gorivo (iako je već odavno najskuplje u regionu), a možda i PDV-a. Povećaće se cene usluga u svim javnim preduzećima. Time će javna potrošnja ponovo generisati inflaciju.

Serija štrajkova otpočeće i u malim sredinama. Radnicima koji uopšte ne primaju plate ovo je jedini način za iskazivanje nezadovoljstva.

Kako nema opozicije koja nije učestvovala u vlasti narod više nema poverenja u političare. Poznato je delovanje bivše vlasti SPS-a i radikala, Koštunica je već bio dovoljno popustljiv prema zahtevima sindikata što upravo i rezultira ovakvom rupom u budžetu (jedna od alternativa jestre stranka Rasima Ljaljića sa istaknutom socijalnom politikom). Novi lideri javiće se iz sindikata i građanskih pobuna – udruženja. Da li će opozicioni lideri iskoristiti ovu poziciju i podmentuti svoje ljude kao pokretače protesta?

Borba za poziciju u sindikalnim udruženjima počinje…

Pada Vlada? :: Aleksandar Gvozden Info

I tako počinje akcija intenzivnog ponjenja budžeta na svaki način, najbolje kažnjavanjem. Budžet je potrebno puniti da bi mogla da se održi administracija koja je već potrošila pare od privatizacije mobtela, luke Beograd i raznih drugih.
Pošto nema grinfild investicija, privatizacija, donacija, a pare su potrebne, udri po džepu građana.

Akcija, racija… reakcija?? :: Aleksandar Gvozden Info

Professor David Crystal, a linguist at the University of Wales in Bangor, claims that the growing use of txt spk, linked to the fact that the bulk of the written English on the Interwebs is just banged out without a thought for grammar, spelling or syntax, means that accepted spellings could be killed off within a few decades.

Crystal says that, for the first time in centuries, printed words are widely distributed without having been edited or proofread. As a result, writers spell words differently and the new versions could enter common usage. Crystal adds that spelling became standardized in the 18th century when the first dictionaries were published, but that the spellings favored by internet users could replace the correct, more complex versions.

Kao što volim da kažem: Ja sam web programer, često koristim windows, mada više gotivim linux.

Tipično srpski, zar ne? A tek što wolimo da…

I onda mi kažu da veb ne znači ništa, a web znači?? Kako bi onda to napisali ćirilicom? Ah-da, ćirilica je na internetu ukinuta…

I kratko objašnjenje šta piše na engleskom:

Velški lingvista David Crystal sa univerziteta u Bangor-u smatra da će loše spelovanje i gramatika uništiti engleski jezik. On tvrdi da sve veća upotreba slenga povezana za činjenicom da se sve više piše u skraćenicama kao i to da se gramatička pravila ne poštuju nužno dovesti do toga da će književni engleski jezik biti potpuno ruiniran u narednih nekoliko dekada. Crystal navodi da se po prvi put u dugoj istoriji engleskog jezika sa pojavom Web-a dešava da se štampani tekstovi koji se naširoko distribuiraju objavljuju bez da su bili editovani odnosno provereni čime se književnom engleskom jeziku nanosi velika šteta.

Ovo je prevod sa strana itsvet.com-a. Primetićete da se i oni više brinu za pojave u engleskom nego u srpskom…

The web is killing English – a tek srpski! :: Aleksandar Gvozden Info

U normalnim okolnostima, da smo dobili, recimo najmanje 250€ to bi bilo u redu. Međutim 2500 dinara je, u neku ruku, smešno. Prodaja takih akcija na berzi bi više koštala, kada se saberu usluge posrednika u procesu.

Ono što se može očekivati u nerednom periodu jeste da vrednost tih akcija blago padne. To se može objasniti na više načina – usklađivanje sa kursom, a moguće su i korekcije vrednosti preduzeća zbog brljotina prethodnog rukovodstva (ko zna šte ću tu još izaći na videlo).

Elem, sigurno će doći do podizanja vrednosti ovih akcija, ali to neće biti barem za 6 meseci. Nakon toga niko neće moći da predvidi precizan rast, ali na globalnom tržištu dolazi do uvećanja vrednosti kompanija u energetici, tako da i NIS ima svoju šansu.

Ono što se nas tiče jeste da koliko god naraste vrednosti ovih akcija opet se to svodi na neku simboliku. Retko ko ima novaca da otkupi akcije od komšija i prijatelja pa da mu ovo nešto znači. Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje zašto nas ministri i njihovi sekretari savetuju da ne prodajemo akcije. To je dilema, ali ko će uostalom i razumeti naše političare…

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić napomenuo je da će na šalterima pošta građani moći da podignu potvrde o posedovanju pet akcija NIS-a. On je preporučio je građanima koji će dobiti besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) da sačekaju njihovo uključenje na berzu, jer će tada moći da ih prodaju po najpovoljnijim uslovima.

On je ponovio da je trenutna cena pojedinačne akcije NIS-a od 500 dinara rezultat direktne prodaje ove kompanije Gaspromnjeftu. On je rekao da će kada NIS plasira akcije na berzu, njihova vrednost biti veća i dodao da će razočarenje malom vrednošću biti otklonjeno podelom akcija Telekoma koje bi građani trebalo da dobiju do kraja godine.

Iako priznaju da nominalna vrednost NIS-ovih akcija od po 500 dinara nije velika, u Ministarstvu ekonomije preporučuju oprez prilikom razmatranja opcija.

“Neka vrsta apela je sigurno da bi bilo bolje da se sačeka trgovanje na berzi kako bi se znalo šta je tržišna vrednost. Ovako, ako nemate berzu, a neko krene da nudi 500, 600 ili 1000 dinara, vi ne znate da li ste ih prodali po dobroj ceni zato što sutra može da bude hiljadu i po ili dve a može da bude i mnogo niže. Tako da je na svakom građaninu da odluči šta će da čini”, kaže Majstorović.

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Sinteza, smatra da je veoma važno da što manji broj akcionara proda akcije vanberzanskim putem, jer je „u slučaju masovnog akcionarstva jedino trgovanje preko berze transparentno i jedino je na taj način moguće obezbediti fer cenu, sučeljavanjem ponude i tražnje svih učesnika na tržištu“. Prema njegovim rečima, trošak vanberzanske trgovine akcijama NIS-a bi mogao biti jednak očekivanom prihodu, što snažno destimuliše taj vid prodaje, ali je moguće da će biti učesnika koji će na ovakav način hteti da prodaju akcije, što kako naglašava naš sagovornik, stvara mogućnost raznih zloupotreba, pre svega po pitanju cene akcija i cene usluge za taj posao.

Šta sa akcijama? Saveti… :: Aleksandar Gvozden Info

“Budžet će praktično ostati na istom nivou, uz jedno nominalno povećanje za 200 miliona dinara, dakle sa 3,5 na 3,7 milijardi dinara, što će svakako doprineti da sačuvamo značajan broj radnih mesta”, rekao je Ilić. Ilić je izrazio sumnju u to da će u ovoj godini biti otvoreno mnogo novih radnih mesta, i dodao da to ne znači da neće biti zapošljavanja.

“Ono što je najbitnije, što se tiče tržišta rada, zvuči prosto neverovatno – na evidenciji Nacionalne službe u decembru 2009. godine bilo je isto onoliko ljudi koliko je bilo i u decembru 2008. godine” rekao je Ilić.

Zavod za nezaposlenost… :: Aleksandar Gvozden Info

Reklamacija se odnosi na naplaćivanje tarifnog dodatka dodaj internet. Ja sam ovaj dodatak aktivirao pre dva mesaca i od tada mi nije bilo jasno kako se tarifira.

“Za prepaid korisnike, svaki tarifni dodatak osim tarifnog dodatka Dodaj Internet važi 30 dana od dana aktivacije, ili dok ga korisnik ne potroši. Tarifni dodatak Dodaj Internet važi 60 dana od dana aktivacije, ili dok ga korisnik ne potroši.”

Više puta sam zvao 9863 i odlazio u prodajno mesto, gde mi je objašnjeno da ne mogu da imam uvid u svoju potrošnju. Slao sam i poruke na servis, ali bez odgovora. Zbog ovoga sam hteo da prekinem korišćenje dodatka, ali mi je rečeno da on važi mesec dana. Nakon isteka mesec dana ovaj dodatak je još uvek aktivan i ja sam ga deaktivirao. Naplaćeno mi je korišćenje za dva meseca, iako sam iskoristio samo deo ovog dodatka. Napominjem da bih ja ovaj dodatak koristio ukoliko bih bio u mogućnosti da imam uvid u potrošnju i preostali saobraćaj. Ovako je ovo mačka u džaku, a još način na koji je naplaćen je totalno iznuđivački.

Uslovi korišćenja: Cena sadržaja sa Telenor WAP sajta (slike, melodije, aplikacije…) nije uključena u “Dodaj Internet” tarifni dodatak. ?”Dodaj Internet” tarifni dodatak mogu aktivirati korisnici tarifnih paketa: Jedna cena, Moje vreme i Više priče.  “Dodaj Internet” tarifni dodatak se može aktivirati i pozivanjem Telenor Call Centra, 063/9863. ?Postpaid korisnik može da aktivira samo jedan tarifni dodatak iste vrste u toku jednog obračunskog perioda. ?”Dodaj Internet” tarifni dodatak se može aktivirati i putem govornog automata pozivom na broj 063/9863 (opcija 1,2,1,2 za postpaid korisnike).

Stoga, zahtevam da mi se stavka za internet stornira u zadnjem mesečnom računu. Takođe, bih voleo da me obavestite kada će ovaj servis raditi kako treba i imati mogućnost u potrošeni saobraćaj.

Odgovor:

Postovani g-dine Gvozden,

U vezi sa dostavljenom reklamacijom, koja se odnosi na pretplatnicki broj 063/475674, obavestavamo Vas o sledecem:

Najpre koristimo priliku da Vas podsetimo da tarifni dodatak Dodaj Internet namenjen je korisnicima koji svoj telefon zele da koriste za povezivanje na Internet. Izborom navedenog tarifnog dodatka cena prenosa podataka se znatno umanjuje.

Prepaid i postpaid korisnici aktivaciju tarifnog dodatka mogu izvrsiti slanjem kratke SMS poruke na broj 9000.(npr. MB 300), putem kod centra *111# ili Portala ?Moj Telenor?.

Za prepaid korisnike deaktivacija usluge se vrsi automatski po isteku 60 dana, dok za postpaid korisnike slanjem kratke SMS poruke na broj 9000 (MB 300 STOP), putem kod centra ili Portala ?Moj Telenor?.

Podatke o nacinu aktivacije i deaktivacije usluge mozete pronaci i na nasoj zvanicnoj internet stranici www.telenor.rs.

Pretplata za koriscenje tarifnog dodatka i besplatni saobracaj (MB) se obracunavaju proporcijalno, odnosno u skladu sa brojem dana koriscenja.

Za Vas pretplatnicki broj aktivacija navedene usluge izvrsena je 01.05. a deaktivacija 23.06.2009. Shodno tome, pretplata na ime tarifnog dodatka u maju mesecu iznosi 590,00 dinara, dok u junu mesecu 432,67 dinara (bez obracunatih poreza).

U vezi sa Vasom primedbom o mogucnosti provere trenutnog stanja u okviru Internet tarifnog dodatka, obavestavamo Vas da se navedena usluga trenutno testira i da uskoro ocekujemo mogucnost njenog koriscenja.

Na zalost, nismo u mogucnosti da uvazimo Vasu reklamaciju.

Zahvaljujemo na razumevanju i srdacno Vas pozdravljamo.

S postovanjem,

Zorica Sevic
Sluzba reklamacija
Korisnicki servis
Telenor d.o.o.

Naravno, ovo meni nije bilo dovoljno objašnjeno, pa sam zatražio razjašnjenje:

Kako sam sa vase strane bio u zabludi, a to sam dokumentovao time sto sam naveo test koji je pisao na sajtu, ovim putem ZAHTEVAM da mi omogucite da pristup usluzi koju zahtevate da platim.
Omogucite mi da potrosim saobracaj koji naplacujete.

Nije tacno da se podaci o ovoj usluzi mogu naci na vasim internet stranama, a ove podatke nisam mogao dobiti ni u korisnickom servisu niti vasoj sluzbi 9863.

Ukoliko ne udovoljite mom zahtevu moracu da svoja prava ostvarim drugim pravnim sredstvima.

i opet odgovor:

Postovani gospodine Gvozden,

U vezi sa reklamacijom koja se odnosi na pretplatnicki broj 063/475674, zelimo da Vas obavestimo sledece:

Na zvanicnom internet sajtu www.telenor. rs u delu koji se odnosi na tarifne dodatke korisnik se moze informisati o opstim uslovima koriscenja istih.
Ukoliko koristite tarifni dodatak prioritet u obracunu ima popust koji korisnik ostvaruje preko tarifnog dodatka. Provera tekuceg zaduzenja moguca je preko koda *311#. U specifikaciji odlaznog saobracaja koja je korisnicima dostupna i za vreme trajanja tekuceg obracunskog perioda (zahtev mozete podneti na prodajnom mestu i u tom slucaju usluga se ne naplacuje) prikazan je saobracaj koji je korisnik ostvario u istom. Nazalost, trenutno nije moguce pratiti potrosnju tarifnog dodatka na nacin za koji ste iskazali zainteresovanost. O eventualnim promenama koje se ticu usluga koje nudimo korisnici se mogu obavestiti na nasoj internet adresi.

U skladu sa navedenim obavestavamo Vas da ne postoji osnov za usvajanje Vase reklamacije.
Za sve dodatne informacije stojimo Vam na raspolaganju.

Bojana Jaksic
Sluzba reklamacija
Korisnicki servis
Telenor doo
….

Očigledno da Telenoru nije stalo do toga da vas detaljno upute u pravila igre… Iznos koji sam platio nije preveliki, ali se osećam namagarčeno sa njihove strane.

Telenor internet – ili prevara? :: Aleksandar Gvozden Info

Hajde, neću da mrzim pedere i lezbose. Imaju ljudi pravo na svoju privatnost. Ne slažem se s njima u pogledu seksualnog opredeljenja, jer smatram da je to bolest. Bolesno je sve ono što nije prirodno. Bolesno je sve ono što nije normalno. Prirodno je i biološki svrsishodno da se razmnožavamo i nastavljamo vrstu. To nam je ono primarno i naš osnovni biološki zadatak. Svakako, u granicama… u svoje vreme. Stoga, onaj ko ne ispunjava misiju je bolestan.Neko to ne može, zbog nedostataka, ali, konstantujmo da je to bolest. Ljudi se leče.

Ne bih želeo da teoretišem o tome da li je to ispravno ili ne.

Ali, ne želim da mi takvi ljudi paradiraju pred nosem. Nakaze, seksualni manijaci, sve mi to liči na sliku iz kakve duševne bolnice. Promovišimo seksualne slobode? Šta to znači? Na poslu bi me odmah optužili za seksualno uznemiravanje kada bih izneo svoje sklonosti prema ženama…

Stoga, pederi i lezbosi, ostajte kući i nemojte mi paradirati. Volite se, kao što i ja to radim – u svojoj sobi, daleko od javnosti.

Pogledajte komentare na: http://blog.b92.net/

Parada ponosa, nemorala i bluda… :: Aleksandar Gvozden Info