“Nama je najvažnije da ceo taj postupak ide u saradnji sa Briselom i Evropskom unijom i da oni podržavaju taj postupak”, kazao je Homen.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/301083/Homen-Uskoro-brisanje-zloupotrebe-sluzbenog-polozaja

Da li je važnije Pravo ili ono šta se Evropi sviđa? :: Aleksandar Gvozden Info

Vrhunac je kada vam neko pošalje mejl sa ponudom da kupite CD sa milion adresa. Možete pretpostaviti da je i vaša adresa na tom CD-u. To znači da je na još milion sandučića upućen takav mejl. Džabe što svoju adresu nisam nigde upisivao javno, eto adrese u etru… Najveći mi je problem što imaju nekoliko mojih adresa i onda me zatrpavaju glupostima.

I juče sam dobio novi mejl:

Pozdrav svima,
ovo je poruka za sve web mastere sa ex Yu prostora.

Svi vi koji želite da brzo i efikasno povećate posećenost vaših sajtova/blogova, OBAVEZNO posetite i učlanite se na http://www.linkeri.com/admin/signup.php?ref=7

Na istom linku pročitajte malo više o radu sistema. Oni koji znaju šta je to 2leep, znaće odmah sta su i Linkeri i koliko znači jedan takav sistem za bilo kakav uspeh na web-u.

Takođe možete pročitati i prodiskutovati sistem Linkeri ovde: http://www.milosblog.com/wp/internet-marketing/linkeri-com-novi-servis-za-povecanje-posete/1438.html

Želim vam svima veliki broj poseta!
– Euphoria

http://www.linkeri.com

Lepo, uredno potpisano. poslato sa weirdworm.com.

Uredno sam se požalio na dobijenoj adresi: http://www.milosblog.com/wp/internet-marketing/linkeri-com-novi-servis-za-povecanje-posete/1438.html#comment-5120, ali možete i videti njihove odgovore – prvo kažu da sam prijavljen na listi, a onda da oni to nisu ni slali.

Stvavrno je neverovatna ovakva neprofesionalnost. Nadam se da će uskoro i stupiti na snagu zakon o zaštiti podataka. U Britaniji su korisnici interneta zaštićeni, zna se kako se mogu slati mejl obaveštenja.

Uopšte ne želim da se prepucavam sa njima, bar ne putem njihovog bloga. Za sada nam je jedini način da pišemo o ovakvim problemima.

Linkeri.com – novi servis ili spem? :: Aleksandar Gvozden Info

Ukoliko vozite uredno, i poštujete ograničenje od 120 km/h, periodično će vam se neko pribiti sa zadnje strane vozila i početi da blica kao lud. Najčešće se dešava da su to vozila pod pratnjom, za koje, takođe, važi pomenuto ograničenje. Takva vozila imaju prioritet, ali nemaju nikakvo pravo da ometaju ostale učesnike u saobraćaju.

Negde oko 22:25h na jednom od izlazaka Smederevo, u pravcu ka Beogradu iznenada je izletelo policijsko vozilo na auto-put. Tada sam bio u levoj traci, kretao se 120/h i pretekao to vozilo. Nakon par sekundi policijski auto je ubrzao i pretekao me sa moje desne strane! Nisam imao kada da napravim snimak ovoga, ali sam zapamtio tablicu.

Registarska oznaka ovog vozila je M 53-69.

Nakon toga vozilo je sustiglo nekoliko automobila na auto-putu i pošto nije moglo da ih pretekne, policajci (ili ko je već bio u autu) uključili su rotaciju. Potom su mi nestali sa vidika, jer su neverovatno brzo išli.

Na auto-putu ovu signalizaciju mogu da koriste jedino vozila saobraćajne policije za auto-put i vozila policije koja obezbeđuju kolonu automobila. Kako nisam primetio da je ovo vozilo intervenisalo (nije bilo nigde zaustavljenog saobraćaja) očigledno se radi o korišćenju svetlosnih oznaka mimo potrebe. Koja je, tek, bila potreba da se vrši preticanje sa desne strane i vrši direktno ugrožavanje ostalih učesnika u saobraćaju?

ZOBS čl. 41. – Nasilnička vožnja je postupanje vozača koje je u gruboj suprotnosti sa pravilima saobraćaja, odnosno, prilikom koje vozač ne pokazuje obzir prema bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju.

Stvarno je neverovatno kršenje propisa onih od kojih se očekuje da poštuju i sprovode zakone.

Policija pretiče sa desne strane? :: Aleksandar Gvozden Info

Nadali smo se, da ukoliko valjano napišemo ovaj  dokument i pribavimo sva potrebna dokumenta, uz kvalitetnu finansijsku matematiku možemo računati na ova sredstva.

Nakon početnih peripetija – da li i kada se može konkurisati, za koje kreditne linije i pod kojim uslovima, nakon mesec dana počeo sam da pišem. Bio je problem pribaviti sve finansijske i ostale potrebne papire (garancije i sl.). Međutim, usred pisanja saznao sam da je promenjena kamatna stopa. Potom su promenjeni i periodi otplate, kao i najveći dozvoljeni iznos. Na kraju i namena kredita.

.

Jedna od formulacija jeste bio investicioni kredit ili obrtna sredstva?? Zar unos obrtnih sredstava ne predstavlja vid investicije?

Pregled potrebne dokumentacije: http://www.fondzarazvoj.gov.rs/uputstva_pd.html

Na kraju me je iznenadilo šta se sve traži, za razliku od Fonda za razvoj Crne gore, gde je dovoljno skinuti PDF i popuniti olovkom. Ipak, savladali smo matematiku i predali projekat.

Nakon nekoliko meseci čekanja i odlaganja upravnog odbora, konačno je stiglo odobrenje. Međutim, radost je kratko trajala: odobreno je 30% traženog iznosa.

.

Šta je ovde problem?

To što je tražen kredit za obrtna sredtsva i to 100% potrebmog iznosa, dakle bez učešća. Finanijska matematika pokazala je plan otplate, stopu rentabilnost, koeficijente isplativosti. Planirano je pokretanje proizvodnje u zabačenom delu zemlje, proizvodnja je 100% izvozno orijentisana, otvaraju se nova radna mesta.

Kako neko može paušalno odbaciti ovakve analize i proizvoljno doneti odluku o visini odobrenih sredstava? Da li ovi stručnjaci znaju da to zahteva promenu projektne dokumentacije?

.

Koji su to stručnjaci:

Mlađan Dinkić, predsednik UO

Slobodan Milosavljević,
Diana Dragutinović,
Sulejman Ugljanin,
Milutin Mrkonjić,
Rasim Ljaljić

Postideo sam se svojeg ekonomskog obrazovanja. Mesec dana pisanja projekta, a ljudi za par minuta to preračunaju. Očigledno se radi o nekoj drugoj ekonomiji.

Kredit, posle svega ovoga, naravno, nije povučen. Neko vam daje na kašičicu, s druge strane zahteva da ispunite sve što ste naveli u projektu.

.

Pogledajte ovaj članak: http://www.blic.rs/Vesti/Tema-Dana/193653/Drzavne-pare-i-za-vlasnike-jahti. Mislim da on dovoljno govori o pravoj nameri ovog fonda.

Stručnost Fonda za razvoj :: Aleksandar Gvozden Info

Ovo je reklamacija koju sam uputio telenoru, ocekujem odgovor:

Sporna je stavka ‘internacionalni pozivi’
U ovom periodu nisam obavio ni jedan takav poziv.

Ono sta sam primetio jeste sledece:
- izvrsio sam preusmerenje poziva na svoj sluzbeni telefon (*********). Preusmerenje sam testirao i bio siguran da je uradjeno kako treba.
Medjutim, nakon primedbe da me se javlja neki cudan glas proverio sam preusmerenje i zatekao nepoznat broj telefona u cudnoj formi.

Smatram da sam na ovaj nacin ostecen, buduci da imam iskustva sa preusmeravanjem poziva, Na mts broju preusmeravanje mi jos uvek funkcionise kako treba.

063 paket (isti broj) koristim od ’98 godine i sve sam manje zadovoljan uslugom. Najpre je cudno obracunavan GPRS saobracaj, sada problem sa preusmeravanjem. Ovog meseca sam bio u inostranstvu i vise puta kada sam pozivao suprugu dobijao sam pogresan broj telefona.

Molio bih da utvrdite kako je doslo do promene ovog broja. Pozivom korisnickog servisa dobio sam uveravanje da ovo nije moguce, ali smatram da takvo objasnjenje nije u redu.

Ponovo telenor – preusmeravanje poziva :: Aleksandar Gvozden Info

Ovo je letak iz 1999. godine. Možda i ranije. Tada je bio vrlo popularan.

Nažalost, opet je ovih godina postao aktuelan. Mislio sam da nema nesposobnijeg političara od Vojislava dr Koštunice, ali sam bio u zabludi. Vlada nejakog Mirka, pod okrijem Borisa bez zemlje, Krkodačića i Novobeogradskih rokera pokazala je puno svoju snagu. Rezultat je: izbegli smo totalnu propast.

Za dve godine njihove vladavine izgubili smo dve godine…

Da li se nešto promenilo? :: Aleksandar Gvozden Info

Međutim, kada počnu da štrajkuju radnici u javnim preduzećima onda nastaje problem. Moć “državnih” sindikata je i dalje velika. Popustljivost Vlade je podrazumevana u ovom slučaju. Iako se možemo složiti da su radnici u pravu, ipak, njihovo povećanje plata udara sve ostale u džepu. Kao što se iz budžeta izdvaja za Krkobabićevu penziju od preko 90.000 dinara, tako će i povećanje plata onih koji imaju preko 50.000 ići na teret onih koji zarađuju do 30.000 mesečno.

Posle EPS-a štrajkovaće Telekom, verovatno pošta. Javiće se, gotovo sigurno medicinari i prosvetari, po “default-u” (podrazumevano). Da bi se namirile ove “potrepštine” Vlada će povćati svoje zahvate putem poreza i akciza. Neminovno je povećanje akciza na gorivo (iako je već odavno najskuplje u regionu), a možda i PDV-a. Povećaće se cene usluga u svim javnim preduzećima. Time će javna potrošnja ponovo generisati inflaciju.

Serija štrajkova otpočeće i u malim sredinama. Radnicima koji uopšte ne primaju plate ovo je jedini način za iskazivanje nezadovoljstva.

Kako nema opozicije koja nije učestvovala u vlasti narod više nema poverenja u političare. Poznato je delovanje bivše vlasti SPS-a i radikala, Koštunica je već bio dovoljno popustljiv prema zahtevima sindikata što upravo i rezultira ovakvom rupom u budžetu (jedna od alternativa jestre stranka Rasima Ljaljića sa istaknutom socijalnom politikom). Novi lideri javiće se iz sindikata i građanskih pobuna – udruženja. Da li će opozicioni lideri iskoristiti ovu poziciju i podmentuti svoje ljude kao pokretače protesta?

Borba za poziciju u sindikalnim udruženjima počinje…

Pada Vlada? :: Aleksandar Gvozden Info

I tako počinje akcija intenzivnog ponjenja budžeta na svaki način, najbolje kažnjavanjem. Budžet je potrebno puniti da bi mogla da se održi administracija koja je već potrošila pare od privatizacije mobtela, luke Beograd i raznih drugih.
Pošto nema grinfild investicija, privatizacija, donacija, a pare su potrebne, udri po džepu građana.

Akcija, racija… reakcija?? :: Aleksandar Gvozden Info

Professor David Crystal, a linguist at the University of Wales in Bangor, claims that the growing use of txt spk, linked to the fact that the bulk of the written English on the Interwebs is just banged out without a thought for grammar, spelling or syntax, means that accepted spellings could be killed off within a few decades.

Crystal says that, for the first time in centuries, printed words are widely distributed without having been edited or proofread. As a result, writers spell words differently and the new versions could enter common usage. Crystal adds that spelling became standardized in the 18th century when the first dictionaries were published, but that the spellings favored by internet users could replace the correct, more complex versions.

Kao što volim da kažem: Ja sam web programer, često koristim windows, mada više gotivim linux.

Tipično srpski, zar ne? A tek što wolimo da…

I onda mi kažu da veb ne znači ništa, a web znači?? Kako bi onda to napisali ćirilicom? Ah-da, ćirilica je na internetu ukinuta…

I kratko objašnjenje šta piše na engleskom:

Velški lingvista David Crystal sa univerziteta u Bangor-u smatra da će loše spelovanje i gramatika uništiti engleski jezik. On tvrdi da sve veća upotreba slenga povezana za činjenicom da se sve više piše u skraćenicama kao i to da se gramatička pravila ne poštuju nužno dovesti do toga da će književni engleski jezik biti potpuno ruiniran u narednih nekoliko dekada. Crystal navodi da se po prvi put u dugoj istoriji engleskog jezika sa pojavom Web-a dešava da se štampani tekstovi koji se naširoko distribuiraju objavljuju bez da su bili editovani odnosno provereni čime se književnom engleskom jeziku nanosi velika šteta.

Ovo je prevod sa strana itsvet.com-a. Primetićete da se i oni više brinu za pojave u engleskom nego u srpskom…

The web is killing English – a tek srpski! :: Aleksandar Gvozden Info

U normalnim okolnostima, da smo dobili, recimo najmanje 250€ to bi bilo u redu. Međutim 2500 dinara je, u neku ruku, smešno. Prodaja takih akcija na berzi bi više koštala, kada se saberu usluge posrednika u procesu.

Ono što se može očekivati u nerednom periodu jeste da vrednost tih akcija blago padne. To se može objasniti na više načina – usklađivanje sa kursom, a moguće su i korekcije vrednosti preduzeća zbog brljotina prethodnog rukovodstva (ko zna šte ću tu još izaći na videlo).

Elem, sigurno će doći do podizanja vrednosti ovih akcija, ali to neće biti barem za 6 meseci. Nakon toga niko neće moći da predvidi precizan rast, ali na globalnom tržištu dolazi do uvećanja vrednosti kompanija u energetici, tako da i NIS ima svoju šansu.

Ono što se nas tiče jeste da koliko god naraste vrednosti ovih akcija opet se to svodi na neku simboliku. Retko ko ima novaca da otkupi akcije od komšija i prijatelja pa da mu ovo nešto znači. Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje zašto nas ministri i njihovi sekretari savetuju da ne prodajemo akcije. To je dilema, ali ko će uostalom i razumeti naše političare…

Ministar ekonomije Mlađan Dinkić napomenuo je da će na šalterima pošta građani moći da podignu potvrde o posedovanju pet akcija NIS-a. On je preporučio je građanima koji će dobiti besplatne akcije Naftne industrije Srbije (NIS) da sačekaju njihovo uključenje na berzu, jer će tada moći da ih prodaju po najpovoljnijim uslovima.

On je ponovio da je trenutna cena pojedinačne akcije NIS-a od 500 dinara rezultat direktne prodaje ove kompanije Gaspromnjeftu. On je rekao da će kada NIS plasira akcije na berzu, njihova vrednost biti veća i dodao da će razočarenje malom vrednošću biti otklonjeno podelom akcija Telekoma koje bi građani trebalo da dobiju do kraja godine.

Iako priznaju da nominalna vrednost NIS-ovih akcija od po 500 dinara nije velika, u Ministarstvu ekonomije preporučuju oprez prilikom razmatranja opcija.

“Neka vrsta apela je sigurno da bi bilo bolje da se sačeka trgovanje na berzi kako bi se znalo šta je tržišna vrednost. Ovako, ako nemate berzu, a neko krene da nudi 500, 600 ili 1000 dinara, vi ne znate da li ste ih prodali po dobroj ceni zato što sutra može da bude hiljadu i po ili dve a može da bude i mnogo niže. Tako da je na svakom građaninu da odluči šta će da čini”, kaže Majstorović.

Nenad Gujaničić, glavni broker brokerske kuće Sinteza, smatra da je veoma važno da što manji broj akcionara proda akcije vanberzanskim putem, jer je „u slučaju masovnog akcionarstva jedino trgovanje preko berze transparentno i jedino je na taj način moguće obezbediti fer cenu, sučeljavanjem ponude i tražnje svih učesnika na tržištu“. Prema njegovim rečima, trošak vanberzanske trgovine akcijama NIS-a bi mogao biti jednak očekivanom prihodu, što snažno destimuliše taj vid prodaje, ali je moguće da će biti učesnika koji će na ovakav način hteti da prodaju akcije, što kako naglašava naš sagovornik, stvara mogućnost raznih zloupotreba, pre svega po pitanju cene akcija i cene usluge za taj posao.

Šta sa akcijama? Saveti… :: Aleksandar Gvozden Info