Uradite po ovom uputstvu:

http://www.jansipke.nl/installing-xenserver-tools-on-ubuntu-10-04

Jedna napomena je da će trebati mnogo više pažnje ukoliko imate više diskova. Tada treba voditi računa o njihovim identifikacijama.

Naravno, podrazumeva se da ste kreirali snepšut (snapshoot – slika trenutnog stanja).

Ukoliko imate problema možete iskoristiti i sledeće uputstvo za instalaciju ubunta na xen server:

http://www.isaaczarb.com/installing-ubuntu-9-04-pv-on-citrix-xenserver/

Installing XenServer Tools on Ubuntu 10.04 :: Aleksandar Gvozden Info

Odgovor nam daje Met Kjuts. Doduše, malo je promašio odgovor na pitanje koje mu je zaista postavljeno, ali ovo je vredan odgovor…

‘addon’ domeni? :: Aleksandar Gvozden Info

Ukoliko radite samo sa MySQL-om i pored pregršta drugih alata, ipak izdvajam MySQL Workbench.

MySQL Workbench is a cross-platform, visual database design tool developed by MySQL. It is the highly anticipated successor application of the DBDesigner4 project. MySQL Workbench will be available as a native GUI tool on Window, Linux and OS X.

MySQL Workbench 5.2 RC provides:
1. Data Modeling
2. Query (upgrade from MySQL Query Browser)
3. Admin (upgrade from MySQL Administrator)

Preuzmite svoju kopiju ovde

Koristite li MySQL Workbench? :: Aleksandar Gvozden Info

Izvor:
http://www.jankoatwarpspeed.com/post/2010/05/23/microsoft-office-minibar-jQuery-CSS3.aspx

Create Microsoft Office Minibar with jQuery and CSS3 :: Aleksandar Gvozden Info

Some very interesting jQuery additions…

A fairly random trail of interesting jQuery bookmarks.

jqFancyTransitions slideshow – fancy effect

jQuery 1.4 API Cheat Sheet - nice cheat sheet

jQuery Grid Layouts – haven’t used this, but I think it is cool.

jQuery Hot Keys – might need to target key combos with JavaScript?

File Style Plugin – for styling those pesky file upload elements

Flot Charts – pure JavaScript charting library that will work on iPhone – check out google’s charts too.

Fun with Easing – interesting demo of easing equations / animations.

Fancy Box – I love the elastic effect on this plugin.

ColorBox – robust light box.

jQuery Curvy Corners – use this or dd_roundies to get jQuery UI rounded corners working in IE6

Mark It Up – one of my favorite WYSWYG editors on jQuery, I also love WYMEDITOR

jQuery Sparklines – itty bitty charting committee

jQuery Feed Menu – useful for allowing people to access multiple feeds

Cross Slide – check out the Ken Burns effect in JavaScript.

Flip – for flipping elements like the OSX dashboard widgets effect

jQuery and Google Maps – 2009′s most popular tutorial on this website, I spent over 20 hours on this one

File Upload – multiple file upload with jQuery.

Upload Progress Bar (without Flash) – interesting way to make file upload progress bars without flash.

Upload and Crop

Data Visualization – libraries that are interesting for displaying data

jQuery and QUnit - tutorial for getting started with testing with QUnit

Interactive Selector Tester - demo selectors on the fly.. and another live selector demo.

Thank to: Marc Grabanski

Interesting jQuery Bookmarks :: Aleksandar Gvozden Info

Najobimnija ponuda destinacija i aranžmana, mogućnost rezervacije i last minute ponuda putem SMS-a ili e-maila, uz atraktivne nagradne igre na kojima možete da osvojite kao nagradu putovanje u Španiju, Grčku, Egipat, Tursku ili Tunis, okosnica su novog sajta www.mojodmor.rs koji se zvanično predstavio na Sajmu turizma u Beogradu.

- Sajt mojodmor je dinamičan spoj Interneta i turizma, čiji je cilj da na jednom mestu predstavi najatraktivniju turističku ponudu. Sajt ima i last minute ponudu sa mogućnošću hitnog obaveštavanja korisnika putem emaila ili SMS-a - kaže direktor Ladybag Communications Stojan Vatreš.

Mojodmor je pregledan sajt koji uvodi dosta novina kad su u pitanju nove tehnologije i turistička ponuda. Ono što je posebno interesanto je nagradna igra koju posetioci sajta igraju sa svojim prijateljima.

- Život na mreži sajt mojodmor počeo je nagradnom igrom u kojoj najuspešnije posetioce očekuju kao nagrade putovanja u Španiju, Grčku, Egipat, Tursku, Tunis. Pravila igre su jednostavna, a ključno je da će uz kviz znanja pobednike odlučiti i broj glasova njihovih prijatelja. Takmičenje traje od 24. februaara do 1. juna, a svi detalji mogu se pronaći na sajtu www.mojodmor.rs – kaže Vatreš.

U narednoj fazi razvoja sajt će omogućiti korisnicima, kako kaže Vatreš, da razmene iskustva o putovanjima, pošalju fotografije, preporuče neku destinaciju, upoznaju druge ljude i zajedno planiranju putovanja, što će uz mogućnost plaćanja online karticom, biti vrednost sajta mojodmor.

Planiranje odmora ili putovanja biće mnogo lakše uz sajt mojodmor, a bitni su, kako kažu tvorci sajta i finansijski aspekti, kad se uzme u obzir mogućnost uštede i širi izbor ponuda.

Naše tržište je dobilo sajt koji mu je dugo nedostajao, sajt koji je prvenstveno okrenut korisnicima, setimo se da su najbolja ona putovanja koja su neplanirana i za koja smo se odlučili u posebnom trenutku, kažu pokretači sajta.

A kao što kaže narodna poslovica “svaki put počinje prvim korakom”, neka ove godine vaš odmor započne sajtom www.mojodmor.rs

mojodmor.rs :: Aleksandar Gvozden Info

Ona je na info danu o tom programu u Privrednoj komori Srbije u Beogradu izjavila da je ukupan budžet programa za pet godina 750 miona evra i da se odnosi na mala i srednja preduzeća, ali da mogu konkurisati i naučne ustanove, instituti i fakulteti.

“Projekti podrazumevaju da se srpska preduzeća i institucije javljaju u konzorcijumima sa evropskim firmama”, navela je Matićeva i rekla da je potrebno između četiri i sedam preduzeća u konzorcijumu.

Kako je navela, EU to finansira bespovratnim sredstvima u iznosu od 80 odsto, što znači da srpske firme najskuplji deo svojih aktivnosti mogu na ovaj način da finansiraju.

“U ovoj godini kada je prisutna kriza, to za firme u IT sektoru puno znači, jer mogu da zadrže zaposlene i održe visok kvalitet poslovanja, razviju nove proizvode, a da im troškove pokrije neko drugi”, rekla je Jasna Matić.

Ona je rekla da očekuje da IT sektor bude lider i u ovoj oblasti i da ostvari saradnju u okviru evropskih projekata, kao što je bio slučaj sa naučnim projektima, kada su institucije i fakulteti u oblasti IT bili među najuspešnijima.

Kako je rekla, rok za konkurisanje trajaće do juna, a Ministarstvo telekomunikacija je koordinator i obaveštavaće preduzeća o procedurama prijavljivanja i radiće na povezivanju srpskih zainteresovanih preduzeća sa preduzećima iz Evrope.

Okvirni program za konkurentnost i inovativnost Evropske unije (CIP) se sastoji od tri posebna programa, a Program za podršku sprovođenja zakona i strategija u oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija je jedan od njih.

http://www.biznisnovine.com

Srpski IT za Evropu :: Aleksandar Gvozden Info

In order to continue to improve our products and deliver more sophisticated features and performance, we are harnessing some of the latest improvements in web browser technology.  This includes faster JavaScript processing and new standards like HTML5.  As a result, over the course of 2010, we will be phasing out support for Microsoft Internet Explorer 6.0 as well as other older browsers that are not supported by their own manufacturers.

We plan to begin phasing out support of these older browsers on the Google Docs suite and the Google Sites editor on March 1, 2010.  After that point, certain functionality within these applications may have higher latency and may not work correctly in these older browsers. Later in 2010, we will start to phase out support for these browsers for Google Mail and Google Calendar.

Google Apps will continue to support Internet Explorer 7.0 and above, Firefox 3.0 and above, Google Chrome 4.0 and above, and Safari 3.0 and above.

Ko i dalje koristi IE6 nek se snalazi…

Odzvonilo Internet eksploreru 6 :: Aleksandar Gvozden Info

Professor David Crystal, a linguist at the University of Wales in Bangor, claims that the growing use of txt spk, linked to the fact that the bulk of the written English on the Interwebs is just banged out without a thought for grammar, spelling or syntax, means that accepted spellings could be killed off within a few decades.

Crystal says that, for the first time in centuries, printed words are widely distributed without having been edited or proofread. As a result, writers spell words differently and the new versions could enter common usage. Crystal adds that spelling became standardized in the 18th century when the first dictionaries were published, but that the spellings favored by internet users could replace the correct, more complex versions.

Kao što volim da kažem: Ja sam web programer, često koristim windows, mada više gotivim linux.

Tipično srpski, zar ne? A tek što wolimo da…

I onda mi kažu da veb ne znači ništa, a web znači?? Kako bi onda to napisali ćirilicom? Ah-da, ćirilica je na internetu ukinuta…

I kratko objašnjenje šta piše na engleskom:

Velški lingvista David Crystal sa univerziteta u Bangor-u smatra da će loše spelovanje i gramatika uništiti engleski jezik. On tvrdi da sve veća upotreba slenga povezana za činjenicom da se sve više piše u skraćenicama kao i to da se gramatička pravila ne poštuju nužno dovesti do toga da će književni engleski jezik biti potpuno ruiniran u narednih nekoliko dekada. Crystal navodi da se po prvi put u dugoj istoriji engleskog jezika sa pojavom Web-a dešava da se štampani tekstovi koji se naširoko distribuiraju objavljuju bez da su bili editovani odnosno provereni čime se književnom engleskom jeziku nanosi velika šteta.

Ovo je prevod sa strana itsvet.com-a. Primetićete da se i oni više brinu za pojave u engleskom nego u srpskom…

The web is killing English – a tek srpski! :: Aleksandar Gvozden Info

Kao što se i očekivalo, Google je u četvrtak objavio detalje o svom operativnom sistemu Chrome ali nije ponudio njegovu beta verziju niti je pokazao neki internet računar na kome sistem radi. Namera kompanije je da se sistem podigne skoro trenutno, slično paljenju televizora (što se stvarno i dešava) i da mu osigura vrhunsku stabilnost i bezbednost (šifrovanjem dela sa podacima korisnika, samoizlečenjem sistema i smeštanjem svih datoteka u skladište na računarskom oblaku). Kao što rekosmo, beta verzija nije na raspolaganju ali zato jeste izvorni kôd koji se može preuzeti, kompilirati i instalirati.

Na skupu koji je zajednica pobornika otvorenog izvornog koda očekivala s velikim zanimanjem, predstavnici kompanije su najpre rekli da je njihov sistem za internet računare napravljen da bude brži, jednostavniji i bezbedniji od postojećih. Međutim, Google je istovremeno izričito ukazao na to da Chrome neće raditi baš sve što rade drugi operativni sistemi. Na primer, Chrome OS će izvršavati samo veb aplikacije a njegove periferije će morati da poštuju specifičan hardverski dizajn. To znači da neće moći da izvršava aplikacije koje je Google napravio za sopstveni mobilni operativni sistem Android.

Prema tome, kad se prvi internet računari s ovim operativnim sistemom pojave na tržištu krajem 2010, Google od njih očekuje da budu „prateći“ uređaji čiji će vlasnici u kućama imati i konvencionalne personalne računare.

„Cilj ovog uređaja je da vam omogući ugodan doživljaj boravka na vebu. To je scenario na koji smo fokusirani“, rekao je Sundar Pičaj, potpredsednik upravljanja proizvodima u Googleu. „Biće stvari koje neće moći da se urade. Ukoliko ste advokat i planirate da ceo dan provedete prepravljajući ugovore, ovo nije prava mašina za vas“, dodao je on na jednosatnoj konferenciji za štampu prenošenoj preko interneta i organizovanoj u Googleplexu, sedištu kompanije u gradiću Mauntin Vju u Kaliforniji.

Izgleda zato da će ovaj sistem zasnovan na Linuxu zahtevati od korisnika da prihvate računarstvo u oblaku i osnovnu ideju da aplikacije i podatke drže na serverima u centru za obradu podataka njihovog proizvođača. U zamenu za to, Google obećava operativni sistem koji će se podizati znatno brže i biti znatno bezbedniji od konvencionalnih operativnih sistema za personalne računare kao što su Microsoftov Windows i Appleov Mac OS.

Gartnerov analitičar Rej Valdez smatra da je Google odabrao pravi pristup time što je suzio domet svog sistema na internet računare i veb aplikacije, jer bi pogrešio da je pokušao da napravi konvencionalni OS. „Taj rat se vodio i uglavnom završio još davno“, smatra Valdez.

Svi koji operativni sistem Chrome budu procenjivali koristeći kriterijume za konvencionalne operativne sisteme ne shvataju poentu, kaže Valdez. „Neki će pitati mogu li na ovom sistemu da koriste složene aplikacije kao što su Photoshop ili Excell, ili šta se dešava s upravljačkim programima i perifernim karticama. To nikada nije ni bila zamisao ove misije.“

Da bi bio uspešan OS Chrome će morati da revitalizuje tržište internet računara, koje je malo zastalo u razvoju, jer konvencioalni računari pojeftinjuju i razlika između ta dva tipa računara postaje sve nejasnija, smatra on. „Biće važno i da ga proizvođači hardvera istinski prihvate a ne da im bude sredstvo za pogađanje s kojim će od Microsofta dobijati bolje cene licenciranja Windowsa.“

Na svojoj demonstraciji zvaničnici Googlea su pokazali kako se uređaj s operativnim sistemom Chrome podiže za sedam sekundi i rekli kako očekuju da će taj proces biti još brži. Interfejs operativnog sistema biće zapravo njihov istoimeni veb čitač Chrome i zasnivaće se na aplikativnim stranama s jezičkom. Pošto ovom operativnom sistemu nije potreban uobičajeni softver konvencionalnih sistema da bi podržavao lokalne aplikacije i procese, može da radi mnogo brže.

„Želimo da Chrome bude blještavo brz. Kad pritisnete dugme ‚dizanje‘ treba da proradi kao i televizor“, rekao je Pičaj. „Uključite ga i odmah ste na vebu i koristite svoju aplikaciju.“

Pored brzog podizanja, Google projektuje Chrome tako da i generalno bude brži vezujući ga čvrsto za svoj čitač Chrome i zahtevajući jedinstvene hardverske specifikacije.

Jednostavnost ovog operativnog sistema počinje s poznavanjem njegovog interfejsa zasnovanog na veb čitaču, u kome je svaka aplikacija veb aplikacija i gde nema programa kakve imamo na stonim računarima. „Korisnici ne moraju da instaliraju programe, ni bilo kakav softver i ne moraju da se bakću s njihovim ažuriranjem. Ovo je veb aplikacija, hiperveza, internetska adresa“, rekao je Pičaj.

Ukoliko neko izgubi internet računar s ovim operativnim sistemom, može da kupi novi, prijavi se i odmah pristupi svim svojim aplikacijama i podacima, kao i bilo kojim personalizovanim podešavanjima, jer će sve biti zasnovano na računarskom oblaku.

Što se tiče bezbednosti Chrome svaku aplikaciju stavlja u ono što Google naziva „bezbednosnom kutijom s peskom“ (security sandbox) i ukida im uobičajena široka prava pristupa koja imaju u konvencionalnim sistemima, čime ograničava njihovu mogućnost da naprave štetu ukoliko podlegnu nekom zlonamernom softveru. Kad Chrome otkrije bezbednosni problem, on će se ponovo podići da bi ga se otarasio.

„Chrome radi koristeći u potpunosti bezbednosni model veb čitača, koji je potpuno različit od načina na koji to danas rade tradicionalni operativni sistemi“, rekao je Pičaj.

Operativni sistem Chrome neće podržavati čvrste diskove, već samo one u tehnologiji čvrstog stanja i stalno će kriptovati i sinhronizovati podatke između računara i oblaka.

Zainteresovani proizvođači mogu besplatno da uzmu Chrome čiji je izvorni kôd otvoren i ukoliko to žele prilagode ga da radi s drugim veb čitačima.

„Zovite nas glupavim biznismenima, ali mi smo stvarno usmereni na potrebe korisnika i ja smatram da postoji stvarna potreba korisnika da računar koriste jednostavno“, izjavio je suosnivač Googlea i njegov tehnološki predsednik, Sergej Brin. (M.V.)

Preneto sa http://www.mikro.rs/main/index.php?q=vest&ID=12355

Chrome: brz, jednostavan i bezbedan OS za aplikacije na vebu :: Aleksandar Gvozden Info